1. Home
  2. /
  3. Hair & Beauty
  4. /
  5. Rani simptomi nedostatka joda

Rani simptomi nedostatka joda

07. mart 2023.

| Aleksandra Dudvarski
Neadekvatan unos joda može prouzrokovati isto toliko štete kao i njegov nedostatak. Prikupili smo najvažnije informacije.

Štitna žlezda je mala žlezda u obliku leptira u predelu vrata koja koristi jod za proizvodnju određenih hormona. Ovi hormoni pomažu telu na mnogo načina. Na primer, proizvode energiju i održavaju telo toplim. Osim toga, važni su za razvoj kostiju i mozga beba – i pre i posle rođenja. Telo ne proizvodi samo jod, pa ga moramo unositi hranom i suplementima.

Rani simptomi nedostatka joda

Jedan od prvih vidljivih znakova je otok vrata. U ovom slučaju je zapravo upaljena štitna žlezda. Ponekad se na otoku formiraju kvržice, koje otežavaju disanje i gutanje – i pogoršavaju se kada ležite na leđima.

Ali mnoge druge stvari mogu izazvati ovu pojavu, tako da otok nije nužno rezultat nedostatka joda. U tom slučaju, preporučljivo je da razgovarate sa svojim lekarom kako biste saznali uzrok.

Jedna od najčešćih posledica niskog nivoa joda je da štitna žlezda ne može da proizvodi dovoljno hormona. Ovo stanje se naziva hipotiroidizam. Ovo može dovesti do upale žlezde i nastanka strume.

Osim toga, oštećuje kosu, isušuje kožu, može izazvati umor, hladnoću, zatvor, depresiju i podstiče debljanje. Međutim, simptomi mogu potrajati godinama da se pojave. Ako imate bilo kakve simptome, trebalo bi da posetite našeg lekara.

 


Hrana koja sadrži jod

Morske alge mogu biti odličan izvor, iako količina joda koju sadrže zavisi od vrste. Ali jod se takođe može naći u jajima, mlečnim proizvodima (kao što su mleko, jogurt ili sir) i morskim plodovima (kao što su škampi, tunjevina ili bakalar).

Hrana označena kao „jodirana“ (kao što je so) ima dodatnu količinu joda. Takođe moramo da koristimo mnogo jodirane soli da bismo uneli dovoljno joda u naše telo. Međutim, so koja se dodaje prerađenoj hrani (kao što su čips ili supe u konzervi) često uopšte ne sadrži jod.

Šta je sa dodacima ishrani?

Mnogi multivitamini i tablete od morskih algi sadrže jod. Odrasli ne bi trebalo da uzimaju više od 1.100 mikrograma dnevno osim ako im lekar ne preporuči dodatni jod.

Naučnici još ne znaju da li je korisno ili bezbedno davati takve suplemente bebama koje imaju nizak sadržaj joda zbog prevremenog porođaja ili drugih razloga.

Šta se dešava ako unesemo previše joda u telo?

Visok nivo joda takođe može izazvati upalu u štitnoj žlezdi i izazvati iste simptome kao nizak nivo joda – uključujući strumu. Uzimanje veće doze, na primer nekoliko grama joda, može čak izazvati komu. Takođe može da „zapali“ stomak, grlo i usta i izazove slab puls, mučninu, povraćanje i dijareju.

Čak i „normalni“ nivoi mogu izazvati probleme ako je vaše telo naviklo na mnogo manje joda ili ako imate inherentne probleme sa štitnom žlezdom.

 

Koliko nam joda treba?

Odraslima je potrebno oko 150 mikrograma, a bebama oko 110 mikrograma joda dnevno do 6 meseci. Zatim, između 7 i 12 meseci starosti, dovoljno je 130 mikrograma. Preporučena količina se smanjuje dok dete ne napuni 8 godina, između 9-13 godina preporučuje se unos oko 120 mikrograma joda. Takođe, ako ste trudni ili dojite, potrebno je da unesete više joda u svoje telo. Premalo joda negativno utiče na rast bebe. Stoga je trudnicama potrebno 50% više joda nego drugim odraslim osobama. Ako smanjite potrošnju mlečnih proizvoda tokom trudnoće, vaš unos joda će se takođe drastično smanjiti.

Bebe na isti način dobijaju potrebnu količinu iz majčinog mleka i formula, a zatim i iz čvrste hrane. Kada osoba doji, vredi uneti oko 290 mikrograma joda, kako bi i beba dobila potrebnu količinu.

Tada je preporučljivo da razgovarate sa svojim lekarom o tome kako povećati nizak nivo joda. Verovatno će pacijentu preporučiti da kao dodatak uzima 150 mikrograma joda.

Možemo li sami da proverimo nivo joda?

Nažalost, ne baš. Laboratorijski testovi urina pokazuju koliko je joda u telu osobe. Ali ovo ne pokazuje opštu sliku, već samo izveštava o trenutnoj situaciji. Međutim, ovi testovi i dalje pomažu naučnicima da identifikuju koje grupe ljudi imaju nizak nivo joda. U Americi je rezultat obično dobar, s druge strane, u nekim delovima Azije, Afrike i Evrope nivo je veoma nizak.

Da li jod utiče na naše druge lekove?

Jod koji se uzima sa antihipertenzivima i diureticima može podići nivo kalijuma u ​​krvi na nebezbedne nivoe. Takođe, može previše smanjiti nivo hormona štitne žlezde zajedno sa lekovima za hipertireozu. Važno je da razgovarate sa svojim lekarom pre nego što započnete bilo koju novu vrstu leka ili dodatka ishrani.

Izvor vesti: marieclaire.hu

Izvor slike: Yurii Yarema/iStock/Getty Images Plus via Getty Images