Rodna ravnopravnost – da li je zaista postignuta?

Prošlo je više od jednog veka kako su žene dobile pravo glasa, međutim rodna ravnopravnost je i dalje aktuelna i neiscrpna tema. Razlog tome je što, iako su žene u mnogočemu dobile bolji položaj, ostalo je još mnogo toga da se reši.

Mi vam dajemo 10 primera po čemu žene još uvek nisu ravnopravne sa muškarcima.

Rodna ravnopravnost u potrošnji

Krenimo od osnovnih stvari, na primer: ružičasti porez. Proizvodi namenjeni ženama u velikom broju slučaja koštaju više od robe namenjenim muškarcima. Dakle, na listi ružičastog poreza se nalazi sve: od dečijih igračaka, kozmetike, frizerskih usluga i ta lista skoro i da nema kraja. Svi ovi proizvodi i usluge su skuplje za ženski pol nego za muški. Jedna od najpoznatijih borbi povodom ružičastog poreza jeste što neke zemlje uvode oslobađanje od PDV-a na menstrualne proizvode i nadamo se da će ta praksa biti sve šira.

Žene zarađuju manje od muškaraca

Kao da skuplji proizvodi nisu dovoljni, prema saopštenju Međunarodne organizacije rada UN, žene širom sveta zarađuju u proseku 20 odsto manje od muškaraca.

Žene imaju više šanse da žive ispod granice siromaštva

Zbog pomenutih lošijih finansijskih uslova, postavlja se pitanje kakva je rodna ravnopravnost po pitanju siromaštva? Kada je u pitanju penzija, s obzirom na manju zaradu tokom godina i činjenicom da žene duže žive, postaje jasan problem da postoji veća šansa za siromaštvo u penziji. Međutim, to nije samo tako kada su u pitanju kasne godine. Prema podacima UN, više od milijardu ljudi živi u siromaštvu, a većina njih su žene. Procenjuje se su žene i devojke širom sveta spadaju u čak 60% izgladnelih ljudi.

Žene trpe sistemski nedostatak na tržištu rada

Rodna ravnopravnost je važan faktor i u poslovnom životu. Poslodavci polaze od pretpostavke da zaposlene žene ili već imaju decu ili da će ih roditi u bliskoj budućnosti. Zbog nejednake podele vaspitačkih i kućnih poslova, obično žena napušta posao (bar privremeno, ako ne i stalno) ili ne može da mu se posveti onoliko koliko bi poslodavac želeo. Zbog ovih pauza u karijeri i ostalih obaveza koje briga o detetu sa sobom nosi, ženama je mnogo teže da napreduju u karijeri bez obzira na obrazovanje.

Žene su poslovnim sektorima

U većini poslovnih sektora nema mnogo rodne ravnopravnosti. Prema podacima Interparlamentarne unije, u martu prošle godine samo 26% predstavnika nacionalnih parlamenata širom sveta su bile žene. Slično je i sa organima izvršne vlasti, ali i u medijima i IT sektoru. Nije tajna da u društvu vlada mišljenje da se smatra da IT karijera nije dovoljno “ženstvena”, pa se zbog toga manji broj žena odlučuje za nju. Često, žene koje napuštaju karijeru navode nedostatak mogućnosti za napredovanje i razliku u platama kao razloge za odlazak.

Preduzetništvo, rodna ravnopravnost i Holivud

Slična situacija je i sa ženama preduzetnicama koje se zbog seksizma i rodne nejednakosti ne osećaju dovoljno samouverene da pokrenu biznis. Situacija sa karijerama žena u naučnim oblastima je veoma slična. Međutim, setimo se situacije iz 2018. godine kada je u Holivudu izbio veliki skandal povodom različite plaćenosti za protagoniste različitog pola istog filma. Dr Marta M. Lauzen i njen istraživački tim su utvrdili iste godine da 52% glavnih uloga u filmovima pripradaju muškarcima.

Seksualno uznemiravanje na radnom mestu

Rodna ravnopravnost se najmanje oseti u seksualnom uznemiravanju. Seksualno uznemiravanje i zlostavljanje žena na poslu doprinosi tome da one pre daju otkaz nego što zločin prijave. Time žene rizikuju nezaposlenost i ekonomsku neizvesnost. Međutim, žene koje uprkos svemu ostaju u takvom radnom okruženju prijavljuju smanjenu produktivnost, anksioznost i depresiju kažu istraživanja. Zbog toga se ne osećaju dovoljno sigurno da pregovaraju o napredovanju i povišici, što dalje znači da ostaju manje plaćene od muškaraca.

Žene su više izložene riziku od nasilja

Rodna ravnopravnost je i ovde u malom procentu. Kada je u pitanju seksualna trgovina, žene su u mnogo većoj opasnosti od muškaraca. Prema studiji Evropskog parlamenta iz 2014. godine, 90 % prostitutki u Evropi su žene ili devojke, od kojih je 75 %  između 13 i 25 godina. Sa ovim vidom zlostavljanja suočavaju se i žene vojnici, a mnoge žene su žrtve i porodičnog nasilja.

Žene su češće povređene u saobraćajnim nesrećama

Studija Instituta za osiguranje za bezbednost na putevima u 2021. godini iznela je podatke da su žene mnogo češće povređene u saobraćajnim nesrećama. Žene imaju 37-73 % više šansi da budu ozbiljno povređene u saobraćajnim nezgodama i 20-28 % veće šanse da poginu.

Rodna ravnopravnost u zdravstvu

Zdravstveni problemi i bolovi kod žena se ne shvataju toliko ozbiljno kao kod muškaraca. Medicinska škola Harvard navela je primer u kome su žene sa bolovima u stomaku čekale u proseku najmanje 65 minuta, dok su muškarci čekali 49 minuta. Takođe, žene doživljavaju nesrazmerno visoku stopu medicinskih nuspojava jer su lekovi pravljeni na osnovu tela muškarca.

Da li je rodna ravnopravnost postignuta? Ostaje nam da se borimo da izjednačimo šanse.

Snežana Vranić

Snežana Vranić je autorka koja vrlo rado istražuje teme zdravlja i gastronomije, što je prešlo i u njen profesionalni angažman. Međutim, njeno polje interesovanja obuhvataju i teme povezane sa astrologijom, kao i razumevanjem međuljudskih odnosa. Snežana je aktivan autor i na portalu lepotaizdravlje.rs.

Izvor vesti: Mariclaire.ru

Izvor slike: JLco - Julia Amaral/GettyImagesPlus, fizkes/GettyImagesPlus, Antonio_Diaz/GettyImagesPlus, Zinkevych/GettyImagesPlus, demaerre/GettyImagesPlus