Napustila sam posao iz snova za manje plaćen posao sa manje stresa: Iskustva tri žene

Napuštanje posla iz snova možda ne zvuči kao logičan potez, ali ponekad je to bolja opcija za nas same.

Tri žene su ostvarile svoj profesionalni san, da bi ga potom razotkrile. Na kraju su odlučile da se okrenu manje glamuroznim i uzbudljivim opcijama karijere, ali sa humanijim uslovima.

Napuštanje posla iz snova: Dobra ili loša odluka?

Naravno, prvenstveno sve zavisi od toga šta su vam prioriteti: da je to posao koji volite, radno vreme, stres ili plata. Tri žene su odlučile da podele svoje iskustvo kako bi razbile stereotipe o uspešnim pričama i poslovima iz snova.

Cara, Reporterka časopisa

Cara, 41, bila je reporterka časopisa koja je postala tekstopisac u tehnološkoj kompaniji:

„Kada sam imala dvadeset godina, želela sam da pišem za časopise. Mislila sam da će biti kao kada sam pisala za školske novine, gde sam besplatno išla na kulturne manifestacije i onda pisala o njima. Stariji su me upozoravali da časopisi umiru, ali nije me bilo briga. Moj prvi posao u časopisu donosio je skoro 30.000 dolara godišnje, što sam mislila da je u redu jer sam se zaista dobro zabavljala i uživala, bar neko vreme.

Ali morala sam da se suočim sa mnogo stvari koje nisam očekivala.  Vikali su na mene. Viši rukovodioci su bacali stvari na sve u kancelariji. Verbalno zlostavljanje je potpuno normalizovano. Jednog dana šef bi rekao: ‘O, ovo je genijalno, ovaj posao je stvarno dobar’, a sledećeg ‘Ovo je neprihvatljivo, sramotite nas, kako se usuđujete da se pojavite ovde?’.“

Nakon godina i ozbiljnog verbalnog zlostavljanja, došao je trenutak kada je odlučila da napusti časopis i zaposli se kao autor tekstova u tehnološkoj kompaniji. Trebalo joj je vremena da prevaziđe traume iz prošlosti: „Kada bi nešto pošlo po zlu na poslu, sedela bih u svojoj kancelariji puna straha, kao pas koji čeka da me šutnu. Ali udarac nikad nije došao.  Kao da sam otkrila izlaz iz opasnosti u mnogo bolji život. Naučila sam da mogu da radim mnogo manje, da zaradim mnogo više novca i da ne moram da se bavim glupostima.“ Napuštanje posla iz snova je za nju svakako bio dobar potez.

Beth, vlasnica poslastičarnice

Beth, 31, je posedovala sopstvenu poslastičarnicu, ali je sada zaposlena kao menadžerka u kompaniji za distribuciju hrane i pića:

„Kada sam išla u školu, radila sam u kafiću u selu gde sam odrasla i jako mi se dopalo. U početku sam bila za pultom i uživala. Prijatelji su me posećivali u smenama i polako sam upoznavala redovne. Onda sam počela da radim u kuhinji, da pravim kolačiće i mafine i slične stvari. Imala sam romantičnu ideju da otvorim sopstvenu poslastičarnicu, skoro kao u filmu Čokolada. Upisao sam kulinarsku školu, činilo mi se kao sledeći logičan korak.

Posle diplomiranja radila sam u mnogim kuhinjama i bavila se raznim ugostiteljstvom za mala preduzeća sve dok nisam otvorila sopstveni biznis. Našla sam malu radnju i potpisao zakup na godinu dana. Kirija je bila nešto više od 1.000 dolara mesečno.

Na mnogo načina to je bilo sve o čemu sam sanjala. Voleo sam da budem deo zajednice, da roditelji dolaze sa decom, da viđam parove na sastancima ili ljude koji kupuju poslastice za praznike. Pisali su dobre stvari o nama u lokalnim novinama. Čak su i moji roditelji, koji su bili oprezni prema mojoj karijeri, bili zaista ponosni.“

Iako napuštanje posla iz snova u ovom trenutku deluje čudno, ipak je sve imalo svoje razloge. „Ali kada se taj prvi period završio, posao je postao nemilosrdan. Angažovala sam osoblje, ali je bilo teško upravljati . Protokoli fizičke prodavnice takođe nisu zabavni. Morate poštovati pravila zaštite od požara i zdravstvene propise i sve to. Možda imam dobar mesec, a onda loš i stalno sam pokušavala da smislim nove načine da privučem kupce. Radili smo sa lokalnim restoranima i to je bilo lepo, ali onda su restorani menjali svoj meni i morala sam da smislim nešto novo. Jedva sam zarađivala novac za sebe – tek toliko da pokrijem sopstvenu stanarinu. Sećam se da sam izašla na piće sa prijateljem i bila u fazi, ‘Samo želim glup posao, da radim za nekog drugog, da ne budem stalno na nogama i da ne moram stalno da mislim.’

Obustava njenog poslovanja tokom pandemije došla je kao olakšanje i počela je da traži novi posao. Na kraju je pronašla veliku kompaniju za distribuciju hrane i pića. „Ona nije dovoljno kreativna, glamurozna ili uzbudljiva da bih o njoj pričala na žurkama, ali bar sada imam vremena da idem na žurke jer ne radim bez prestanka! Imam stalan prihod, preko 70.000 dolara godišnje, zdravstveno osiguranje i plaćeno slobodno vreme, i radim ispred kompjutera umesto da stojim ceo dan. Ne znam da li ću to raditi zauvek, ali za sada je savršeno.“

Jessica, umetnička direktorka u modnoj kući

Jessica je bila umetnički direktor u modnoj kući, a trenutno je menadžer projekta u tehnološkoj kompaniji:

„Na fakultetu sam studirala fotografiju, ali mi je u prirodi da tražim stabilnost, rutinu i standardnu platu. Pa sam pomislila da radim negde kao direktor fotografije. Nakon diplomiranja počela sam radeći slabo plaćenu praksu u časopisu u Njujorku i uspela sam da sastavim kraj s krajem živeći sa svojim tadašnjim dečkom, sada mužem, i još jednom osobom. Ali to je bilo strašno vreme. Imala sam studentske kredite i kada sam morala da počnem da ih otplaćujem, počelo je odbrojavanje. Na kraju sam dobila prvi redovan posao kao foto asistent u jednoj publikaciji gde sam zarađivao 34.000 dolara godišnje sa prekovremenim radom i osećala sam se bogatom.“

Kada se ta kompanija zatvorila, radila je nekoliko godina, bilo kao slobodnjak, bilo kao zaposlena, na raznim poslovima, sve dok nije našla jedan koji je, činilo se, ostvario njene snove: luksuznu modnu kuću.

„Ali ubrzo sam shvatila da to nije ono što sam zamišljala. Kao radnik odeljenja fotografije nisam mogla da preuzmem nikakvu kreativnu inicijativu. Bila sam samo posrednik između sukobljenih strana. A moj poslodavac je izgleda mislio da su svi ti sukobi na kraju imali bolje rezultate. To je indirektno podstaklo loše ponašanje i kulturu straha. U suštini, morala sam da upravljam egocentričnim ponašanjem, da se bavim različitim klijentima i da delujem kao terapeut i scenski menadžer za produkcije.

Prelomna tačka je došla kada sam, na putu do kuće prijatelja, dobila imejl od svog šefa o detaljima fotografisanja, tražeći od mene da odgovorim ‘odmah’. Onda sam morala da jurim druge, koji su takođe imali svoje planove za vikend, po pitanju koje nije bilo nimalo hitno. A ja sam rekla sebi: ‘Ne želim da nastavim da radim ovo, nisam dovoljno dobro plaćena.’ Šta je uopšte bila poenta? Govorimo o fotografisanju jednog dana, nekih sjajnih ljudi u sjajnoj odeći – to nije promenilo ništa važno na svetu, ali sam se osećala pod stresom, uznemireno i beznačajno.

Takođe nije videla nikakve izglede za napredovanje. U najboljem slučaju bi zauzela poziciju svog pretpostavljenog, u kom slučaju bi nastavila da se suočava sa istim situacijama sa druge pozicije. Razlog njenog odlaska bio je novi posao njenog supruga u drugom regionu SAD, pa je i ona krenula u potragu. Danas je projekt menadžer u tehnološkoj kompaniji, „pozicija koja nije nimalo seksi, ali je stabilna i ima rešenja za svaki problem. Takođe se ne suočavam apsolutno ni sa čim od ponašanja koje sam morala da trpim na svom starom poslu. Ako imate problem sa nekim, samo razgovarajte o tome sa svojim partnerom kao odrasla osoba. Ako se vašem šefu nešto ne sviđa, održite sastanak i pronađite rešenja da to popravite, umesto da krivite jedni druge. I to je verovatno najvažnije. Da postoji atmosfera saradnje, a ne neka stroga hijerarhija gde je za sve kriv onaj na dnu“.

Dakle, napuštanje posla iz snova je ponekad sasvim vredno rizika. U suštini, ako ste nezadovoljni, to je prvi alarm da nešto treba da se menja.

Snežana Vranić

Snežana Vranić je autorka koja vrlo rado istražuje teme zdravlja i gastronomije, što je prešlo i u njen profesionalni angažman. Međutim, njeno polje interesovanja obuhvataju i teme povezane sa astrologijom, kao i razumevanjem međuljudskih odnosa. Snežana je aktivan autor i na portalu lepotaizdravlje.rs.

Izvor slike: SeventyFour/GettyImagesPlus

Nastavite da čitate

Zašto ste nesrećni na poslu i kako to da promenite?

Nekad davanje otkaza može biti sprečeno..