Prada Group otvorila vrata za mlade dizajnerke u Gani

Dan je oblačan, ali izuzetno je vruće u Akri. Dok se penjemo stepenicama do ateljea poznatog ganskog brenda Poqua Poqu, srećemo mladu pripravnicu Pamelu Afatsawo, koja nas dočekuje sa stidljivim osmehom. Na sebi ima prelepu lepršavu haljinu koju je sama napravila, elegantne cipele i bob frizuru.

Dok pozira za svoju prvu međunarodnu modnu fotografiju, objašnjava: „Ovo je za mene bilo prelomno iskustvo. Pogledajte me, pogledajte moje poreklo. Nije bilo nade, nije bilo ambicije. Izgubila sam majku čim sam završila školu, 2018. godine. Posle toga, nije bilo nikoga da me podrži, iako sam uvek osećala strast prema modi. Zato je pronalaženje projekta Fashion Expressions bilo prelomno iskustvo”. Kako Mariarosa Cutillo, direktorka Strateškog partnerstva UNFPA, objašnjava: „Želeli smo da osmislimo program koji bi spojio mandat UNFPA – reproduktivno zdravlje među ranjivim populacijama – i liderstvo Prada Group u modi. Da osnažimo ranjive žene i devojke kroz modu”. Radionica Poqua Poqu nalazi se u velikoj prostoriji, ispunjenoj mašinama za šivenje i krojenje, sa šarenom, složenom odećom koja visi duž zidova. To je proslavljena modna kuća koju vode žene. Nažalost, osnivačica i glavna dizajnerka Poqua Poqu-Mouhtiseb nedavno je umrla pri porođaju, ostavljajući Pamelu da tuguje – za još jednom majčinskom figurom u svom životu. Kao i mnoge zemlje u regionu, Gana pati od odliva mozgova, emigracije kvalifikovanog medicinskog osoblja poput babica, u Evropu ili Ameriku, što znači da čak i uspešne, nezavisne žene poput Pogue mogu postati žrtve iscrpljenog medicinskog sistema. Bila je veoma voljena u svom timu, i ispod uzbuđenja dana oseća se i tuga. Kako njen muž Rida objašnjava: „Poqua je bila prelepa duša. Uvek je verovala u sebe kao ženu, želela je da pomogne mladim devojkama kako bi bile sigurne da imaju veštinu kojom će hraniti svoje porodice”.

Upravo je to vizija koja stoji iza programa Fashion Expressions. Emmily Naphambo, zamenica predstavnika UNFPA kancelarije u Gani, dodatno objašnjava: „Naša misija je da niko ne bude zaboravljen. Ove devojke su one o kojima ne razmišljate. One su toliko ranjive. Neke su izgubile roditelje, neke su postale majke još u tinejdžerskim danima, obično su žrtve različitih vrsta zlostavljanja. Većina njih migrira iz ruralnih delova Gane i dolazi u Akru, veliki grad, da pronađu prilike, da nađu posao. I nalaze se često u veoma teškoj situaciji, one su na ulici, na pijacama, pokušavaju da zarade za život.” Pokazuje na mapi: „Severni region Gane, blizu granice sa Burkina Faso, najsiromašniji je deo zemlje. Takođe, to je mesto gde se najviše osećaju efekti klimatskih promena: nema vode, poljoprivreda postaje teška, ili pak dolazi do letnjih poplava. Sever je takođe mesto gde ima mnogo poligamije. Ako je devojka četvrta žena, muškarac možda nema resurse da hrani njenu decu. Tako je na njoj da pronađe alternativne načine da zbrine svoju decu”. Priča nam o autobusima punim ovih devojaka, koje voze dugim putem od severa ka jugu, tražeći prilike. Njihova otvorenost, činjenica da putuju same, čini ih primarnim metama trgovaca ljudima. Čak i kada stignu u grad, ako ne poznaju nikoga, nemaju gde da se smeste, njihova situacija može brzo postati mračna i naizgled beznadežna. Emmily Naphambo potvrđuje: „Za žene koje nemaju moć odlučivanja, koje nisu osnažene, verovatnoća da će biti podvrgnute rodno zasnovanom nasilju je izuzetno visoka”.

Ovde dolazi International Needs Ghana (INGH), kao partnerska organizacija koja pruža podršku partnerstvu između Prada Group i UNFPA. Izvršni direktor Cromwell Awadey objašnjava kako je njihov prvobitni cilj, koji je bio „okončati dečje brakove davanjem mladim ženama i adolescentkinjama izbor“, prerastao u obrazovanje kao sredstvo emancipacije. „Siromaštvo stvara probleme eksploatacije za devojke. Napuštaju školu, ponekad samo zbog siromaštva vezanog za menstruaciju. Za mnoge porodice, ako se devojka uda ili nekako ode, to znači jedna usta manje za hraniti. Ali dečaka će gurati da ide u školu, misleći da će to biti produktivnije po porodicu. Što se nije pokazalo tačnim.” INGH je otvorio centar za obuku u regionu Volta, tako da mlade žene mogu završiti školovanje i naučiti zanat. Program Fashion Expressions počinje tamo: šest meseci provedenih u učenju svih koraka modnog zanata: šivenje, krojenje, skiciranje, dizajniranje… Na kraju programa, studentkinje su održale modnu reviju povodom diplomiranja, gde su prikazali svoje nove veštine i svoje najluđe, najlepše ideje. Cromwell Awadey se priseća: „Znate, svi smo verovali u njihov talenat. Ali devojke su iznenadile svakog od nas. Učinile su nas ponosnim. Toliko je talenta izgubljeno zbog nedostatka prilika. Samo im treba neko da im pomogne. Postoji stvarna potreba za osnaživanjem.X” Emmily Naphambo dodaje: „Kada diplomiraju, devojke su potpuno drugačije od onoga što su bile kada su ušle u ovaj projekat.” Kada je upitana da li je učešće XPrada GroupX privuklo ove siromašne, ali modno svesne devojke, ona odgovara da je modna kultura Gane vrlo lokalna, ljudi tamo imaju svoj sopstveni osećaj za stil i dizajneri poput Poqua Poqu su im poznate ličnosti. Međutim, kada je reč o delu programa posle diplomiranja, pronalaženju stažiranja za ove devojke u etabliranim modnim kućama, tada je ime Prada otvorilo vrata. Emmily Naphambo s oduševljenjem kaže, s velikim osmehom na licu: „Kuće koje mogu ponuditi stažiranja one znaju za brend Prada. Tako da kada smo im se obratili, njihova reakcija je bila: „Oh moj Bože, ako Prada veruje u ove devojke, zašto ne bismo mi u Gani?“ Otvorilo im je oči.

Kada sam upoznala Poquu, rekla mi je da je impresionirana što je Prada Group došla ovde da ostvari pune kapacitete devojaka. A ako to radi Prada, zašto to ne bi radila i ona? Projekat je probudio želju kod ganskih modnih brendova da učine više za devojke ovde, u svojoj zemlji.”

Istu količinu entuzijazma vidimo u GG Bespoke, brendu muške mode koji je podržao pripravnicu Melody Dekator, 29-godišnju devojku s osmehom koji osvaja. Retkost u ganskom modnom pejzažu, koji je vrlo tradicionalno rodno podeljen – ona, pre svega za sebe, pravi odeću inspirisanu muškom modom. „Kada nosim ovo, govorim svetu da ne moraju samo muškarci nositi ono što ja nosim. Kao dama, mogu se takođe oblačiti i ovako i pokazati svetu da moda evoluira. Znate, za Fashion Expressions sam saznala vrlo kasno. Neko mi je rekao da traže devojke za obuku u modi. Uvek sam bila zainteresovana za odeću, ali program je uveliko počeo. Tako da kada sam stigla tamo već su završavali prijave, ali sam na kraju uspela da uletim u grupu i tako sam se pridružila programu. Bila sam poslednja osoba koja je ušla!” To je njena energija, pozitivnost, samopouzdanje i sposobnost da nikada ne odustane. Njena mentorka, Gifty Ghartey, dizajnerka GG Bespokea, potvrđuje: „Nezaustavljiva je. Uvek ima energije, bilo da je jutro ili veče, bilo da je jela ili ne, bilo da je umorna ili nije, njena energija je uvek nenadmašna. Momci u timu je zovu vojnik. Ali nam takođe donosi i mnogo radosti, ona je sjajan član tima.” Melody je imala težak put. Postala je majka sa 17 godina, kao i mnoge devojke u Gani. Nacionalna stopa tinejdžerskih trudnoća je 15%, a na severu se penje i na 25%. To su devojke koje napuštaju svoja sela, ostavljajući bebe kod svojih majki da bi došle u grad da rade i šalju novac kući. Kada dođu u Akru, jedno od mesta gde završe je Makola, prostrana, užurbana pijaca gde ljudi obavljaju većinu svojih kupovina, jer tržni centri i supermarketi nisu tamo baš popularni. Dok šetate među tezgama, gurajući se s kupcima i prodavcima, videćete mlade devojke s lavorima na glavama, koje nude svoje usluge kao nosači. Ako ih unajmite, pratiće vas dok stavljate sve što kupite na njihove glave. To je fizički zahtevno posao, sa malo perspektive i visokim rizikom od povreda i seksualnog napada. Ovo je jedno od mesta gde i International Needs Ghana regrutuje devojke za svoje programe obuke. Neke od njih pronađu pak svoje mesto među nosačima i ne žele da odu odatle. Ali mnoge prihvate bolju priliku koja im se pruža.
Cromwell Awadey se priseća: „Tražili smo motivaciju, one koje su bile voljne, imale vremena i želele da budu u modnoj industriji. Kada su se prijavile, testirali smo ih da li će biti sposobne da završe kurs, jer smo morali da ograničimo odustajanje. Ali poznavanje i razumevanje mode nije bilo potrebno, jer to je ono što smo ih potom učili. Da li ste voljne? Da li ste spremne? To je bio naš pristup.” Tako su postigli stopu završetka kursa od 100% u Gani.

Sledećeg dana odlučujemo da povedemo Pamelu i Melody u Kpeve, selo u regionu Volta u Gani, gde je njihova bivša koleginica iz razreda Francisca Emefa Gbedoxo odrasla i gde se vratila nakon stažiranja, sa namerom da otvori svoju malu radnju pored majčine kuće. Svojevrsno okupljanje klase, jer se tri devojke nisu videle od diplomiranja. Nakon tročasovne vožnje do regiona Volta, one iskaču iz automobila i padaju jedna drugoj u zagrljaj, pevajući Fashion Expressions dok skaču unaokolo. Francisca je stidljiva, ali možete osetiti njenu odlučnost. Njena mala radnja je obojena u plavo iznutra i spolja, što je dokaz njenog jakog estetskog osećaja i istinske vere u svoju viziju. „Ovaj program je promenio ceo moj život. Promenio me je emotivno i fizički. Kada pogledam svoju sliku sa početka, izgledam kao druga osoba.”

Ovaj sentiment deli Franciscaina majka, koja je gleda ponosno, i Priscilla Tigoe iz UNFPA Gane, koja je njihov svojevrsni čuvar, i suze joj krenu kada vidi koliko su napredovale. Dok se krećemo prema obližnjoj reci da bismo napravili fotografiju tri devojke zajedno, one se smeju, pevaju, pokušavaju da ne budu previše nespretne dok poziraju i dele svoje snove za budućnost. Pamela ushićeno kaže: „Želim da budem modni dizajner. Želim priliku da radim u najvećim modnim kućama na svetu. Svim svojim koleginicama koje se osećaju potišteno jer nemaju nade, želim da ih učinim ponosnima. I ja sam bila tamo. Samo budite spremne da nešto učinite za sebe i – kada konačno dođe prilika, iskoristite je dobro i ne dozvolite da propadne”. Sve one žele da vrate dug. Francisca kaže sa oduševljenjem: „U narednih pet godina, vidim sebe kao uspešnu modnu dizajnerku, koja prodaje svoju odeću na društvenim mrežama širom sveta. Takođe želim da otvorim stažiranje za devojke u svom selu, želim da imam modnu kuću i da obučavam mlade žene koje su zainteresovane za modu kao ja.” Već ima svoju prvu pripravnicu, mladu majku koja dolazi sa svojom malenom ćerkom da uči od nje. Efekat ovog programa je nemerljiv, jer svaka mlada žena je svetionik nade za druge ranjive mlade žene, živi dokaz da može postojati izlaz i iz naizgled bezizlaznih situacija.

Dok odlazimo, Francisca počinje da plače, preplavljena shvatanjem da će njeni dizajni biti na stranicama međunarodnog modnog magazina. U kolima, dok se vraćamo u grad, pitam Melody o čemu razmišlja.

„Oduvek sam želela da imam modnu kuću, da obučavam devojke da daju najbolje od sebe, da uče modne veštine kako bi bile nezavisne. Verujem da je obrazovanje muškarca obrazovanje pojedinca, ali ako obrazujete ženu, obrazujete celu naciju.”

Tekst: Galia Loupan

Miljana Momirović

Iskustvo u medijima stekla je radom na portalima lepotaizdravlje.rs i casadesign.rs. Da je modni stil, zvala bi se minimalizam. Kao i svaka Devica, drži se jednostavne rutine šminkanja ali zato voli da pretera sa rumenilom. Bogato znanje u nezi kože stekla je iz ljubavi prema aktivnim sastojcima i kozmetici koju je prenela na Instagram profil @pegicaaa. Slaba tačka su joj slatkasti parfemi i bolonjeze.

Izvor slike: Rachel Seidu

Nastavite da čitate

Prada Buckle torba će brzo postati kultni klasik

Još jedan bezvremenski model.