Održiva moda: Kako polovna garderoba doprinosi ekologiji?
Da li je rastući trend polovne garderobe dovoljan da se poboljša ekološki uticaj?
06. februar 2023.
| Hana DunđerovDo sada ste već verovatno čuli za ovaj pojam, da ima veze sa kozmetikom, da šteti okeanu i ljudima. Ali, šta je mikroplastika? Kako šteti? Zašto je opasna za okean, a zašto za nas?
Sve su ovo dobra pitanja – pa da počnemo sa osnovama. Najopštija definicija kaže da su to plastične čestice manje od 5 mm. Ali to na ne govori zašto je ona značajna. Jednostavno rečeno, zato što zagađenje mikroplastikom šteti i našim okeanima, zemljištu i telima. Koristimo više plastike nego ikad, a koliko je to tačno, možda najbolje opisuje analiza eko udruženja Surfers Against Sewage. Ovaj proračun kaže da u svetskom moru postoji približno 51 trilion (broj koji se piše sa čak 12 nula!) mikroskopskih komada plastike. Oni teže ukupno 269.000 tona – otprilike onoliko koliko je teško 1345 odraslih plavih kitova.
Jedna nedavna studija pokazala je da se mikroplastika nalazi u 80% ljudi. Da li je potrebno da kažemo kolike su šanse da je doprla do vas? Zato, hajde da proverimo kako da se nosimo sa problemom mikroplastike i kako da se zaštitimo od zagađenja.
Kao što je gore navedeno – to su sitne, sitne plastične kuglice koje se mogu naći u našem okeanu, hrani, pa čak i telima. Postoje dva različita tipa mikroplastike: primarna i sekundarna.
Primarna mikroplastika se uglavnom nalazi u ne preterano očiglednim izvorima zagašenja. Naziva se primarnom jer se pravi sa namerom da bude malih dimenzija. Dodaje se proizvodima kao što su kozmetika, proizvodi za ličnu negu, deterdženti, proizvodi za čišćenje, boje.
Sekundarna mikroplastika je ona koja će nam prva pasti na pamet kada izgovorimo mikroplastika – to su komadići plastike koji nastaju kada se razbiju veliki komadi ovog materijala. Zovu se sekundarnim jer su pravljene sa sasvim drugom namerom, one su samo nusproizvod industrijskog plastičnog otpada i potrošačkih plastičnih materijala koji su se razbili na male čestice.
Šokantno, mikroplastika se obično nalazi u okeanu i vazduhu. Upravo to je ono što ove male čestice čini tako podmuklim – one su bukvalno svuda i neizbežne su.
Možda bolje da pitamo, da li treba da brinemo o mikroplastici? Stručnjaci jednoglasno odgovaraju sa „da“ i napominju da je proliferacija plastike je jedno od najizazovnijih i najštetnijih pitanja za ljude, životinje i planetu. Kako bi ilustrovali ovu tvrdnju, napominju da je mikroplastika pronađena čak i u Marijanskom rovu – ubedljivo najdubljem delu svetskog mora.
Statistika je prilično šokantna: svaka treća riba koja se koristi za ljudsku ishranu sadrži plastiku.
Svakog dana, otprilike osam miliona komada plastičnih čestica nađe svoj put u naše okeane. Morske životinje ove čestice često mešaju sa hranom, pa se mikroplastika prenosi kroz lanac ishrane i na kraju nađe na – našem tanjiru.
Povrh toga, plastika je veoma otporan i teško razgradim materijal, pa kada uđe u morsko okruženje, skoro ju je nemoguće ukloniti. Procene kažu da svake godine sipamo u okean 12 miliona tona plastike.
Dakle, more, riba… a sada i zemlja? Kako? Jednostavno – mikroplastika je dospela u zemlju preko poljoprivednih alata i mehanizacije, recimo: cevi za navodnjavanje. Sićušna plastika čak može da uđe u zemljište kroz sintetička đubriva i semena. Statistika kaže da se čak 12,5 miliona tona plastike se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji svake godine.
Iz zemljišta, kroz korenski sistem biljaka i preko ispaše životinja, ona opet završava na – našem tanjiru.
Konačno – da, pogodili ste – mikroplastika je sada i u ljudima. Jedna nedavna studija sa Vrije Universiteit u Amsterdamu je pokazala da 80% ljudi ima mikroplastiku u svom telu.
Kako?
Recimo, devet od deset kozmetičkih proizvoda sadrži mikroplastiku. Ima je u mnogim drugim proizvodima koji su u svakodnevnoj upotrebi: morskim plodovima, vodi, voću i povrću… Mikroplastika je i u vazduhu, na zatvorenom i na otvorenom. Mi jedemo, pijemo i udišemo mikroplastiku svaki dan. Plastika je čak pronađena u ljudskim placentama i krvi.
Neke plastike mogu sadržati kancerogena jedinjenja, dok druge mogu da apsorbuju neželjene hemikalije, uključujući teške metale, polihlorisane bifenile (PCB) i pesticide koje potom prenose u naša tela. One mogu da izazovu određene zdravstvene probleme.
Nažalost, tu nije kraj. Pošto je mikroplastika dovoljno mala da uđe u ćelije ili tkiva, može izazvati upalu, alergijku… Ali krajnji rezultat? Jednostavno još ne znamo. Još uvek nije poznat pun longitudinalni uticaj našeg izlaganja mikroplastici.
1. Ređe perite odeću
Jednostavno, zar ne? Uz to, birajte nižu temperaturu pranja.
2. Koristite mrežastu torbu za pranje veša
Alternativno, nabavite mrežastu torbu za pranje veša da biste uhvatili mikroplastiku u vašoj odeći i sprečili je da dospe u vodu.
3. Pazite na plastiku u kozmetici
Da biste izbegli mikroplastiku u kozmetici, pokušajte da preuzmete aplikaciju Beat the Microbead – besplatna je za korišćenje i najbrži je način da saznate da li vaša kozmetika sadrži mikroplastiku.
4. Ciljajte na neplastično
Pokušajte da koristite neplastične proizvode za višekratnu upotrebu kod kuće kako biste izbegli izlaganje potencijalno štetnim hemikalijama koje se koriste u plastičnim proizvodima.
5. Pratite svoj plastični otisak
Preuzmite aplikaciju Mi Little Plastic Footprint, koja ima za cilj da vam pomogne da smanjite količinu plastike koju koristite.
6. Kupujte predmete od prirodnih materijala
Pokušajte da se odlučite za predmete napravljene od prirodnih materijala poput pamuka, lana ili konoplje.
7. Jedite manje morskih plodova
Još jedan način da se izbegne unošenje mikroplastike? Izbegavajte morske plodove. Veliki deo plastike u okeanu potiče od plastičnih mreža za pecanje, a pokazalo se da školjke zadržavaju značajnu količinu mikroplastike. Dakle, bez obzira da li želite da zaustavite širenje mikroplastike ili samo da se zaštitite od nje – izbegavajte morske plodove.
8. Izbegavajte plastična pakovanja
Još jedan vrhunski savet: kupujte predmete koji nisu pakovani u plastiku ili su u rinfuzi.
9. Smanjite nanoplastiku
Da li ste znale? Redovno usisavanje, brisanje prašine i prečišćavanje vazduha mogu sprečiti širenje mikroplastike u vazduhu u vašem domu.
10. Ponovo upotrebite svoje flaše i šolje
Recikliranje plastike je jedna od najboljih mera za smanjenje njene proizvodnje. Dakle, ako je već koristite, koristite plastiku višekratko.
Izvor vesti: marieclaire.co.uk
Izvor slike: francoillustration, DisobayArt/gettyimagesplus
Da li je rastući trend polovne garderobe dovoljan da se poboljša ekološki uticaj?
Ona je na simpatičan način proslavila drugi rođendan svog sina...