Abortus: Svedočanstva žena koje su prekinule trudnoću

Pravo na abortus u našoj zemlji je određeno Zakonom o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama, u kojem se navodi da se prekid trudnoće može izvršiti isključivo na zahtev trudne žene. Takođe, u ovom zakonu, definisane su još neke tačke, poput prekida trudnoće maloletnog lica, uslovi za abortus i slično.

Uprkos tome što živimo u 21. veku i što su regulative jasno regulisane, mišljenja oko ove teme su i dalje poprilično podeljena. I to ne samo u našem okruženju. Naime, Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država (SAD) nedavno je poništio presudu kojom je u čitavoj državi legalizovan abortus pa je pojedinačnim državama pružena mogućnost da same odlučuju da li će ograničiti prekid trudnoće ili ne. Trinaest država već ima zakone koji će lančano zabraniti abortus u roku od 30 dana od ove presude.

Zakoni su jedno, a realnost je nešto sasvim drugo. U nastavku pročitajte ispovesti žena koje su abortirale.

Abortus- tabu tema ili ne?

ANA

„Kada sam zatrudnela bez želje, imala sam 30 godina. Tek sam se preselia u Ameriku. Bila sam udata za čoveka koga sam mnogo volela. Nisam želela da imam dete sa njim. Bar ne u to vreme, jer je predamnom  bila cela karijera. Dete je fiksna tačka, a kako ga zadržati ako si usred svog „pokreta“. U meni je rasla nedoumica, jer volim decu, a želim da abortiram. Iz trivijalnih razloga, moglo bi se pomisliti. Ili se možda smatra nemoralnim dati prednost slobodi nego muci  podizanja bespomoćnog deteta. Ali i ja sam osoba koja je, na svoj način, krhka.

Onog dana kada sam saznala da sam u drugom stanju, povrćala sam i umalo sam se onesvestila. Srećom, moja sestra je bila tu. I na sreću bila sam u Kaliforniji, liberalnoj državi, gde sam bez osiguranja odmah stupila u kontakt sa neprofitnim udruženjem pod nazivom „Planirano roditeljstvo“ koje pruža sve vrste zdravstvene zaštite ženama besplatno.

Nisam puno razmišljala. Odluku sam donela zajedno sa partnerom. Lako sam ušla u operacionu salu. Buđenje iz opšte anestezije je bilo teže, možda i zbog vrtoglavice, osećala sam se i prazno i oslobođeno. Plakala sam. Nije dugo trajalo, ja sam neko ko odmah kaže „idemo dalje“. A pošto sam odluku donela na jasan način, bez ikakvih uslovljavanja, bilo je prirodno da narednih dana o tome razgovaram sa prijateljima. Neke prijateljice su abortirale i nije im bilo tako lako. Razmenjivali smo misli i razmišljanja, sigurno se sećam da ovo iskustvo nisam želela da zadržim u sebi, već da ga oslobodim. Sećam se da mi je neko rekao: „Sledeći put ćeš roditi“. To se nije desilo. Sada imam 48 godina,

Nisam to doživela kao traumu. Kasnije se sećam da sam često sanjala bele sobe sa trudnicama, a među njima i ja koja nisam bila trudna i osećala sam se spokojno. Mislim da je abortus za mene bio tranzicija. Od tog trenutka odvojila sam neke stvari. Ovo me je nateralo da se udubim u aspekte svog ličnog i poslovnog života koje ranije nisam istraživala.“

 

„Sigurno se sećam da ovo iskustvo nisam želela da zadržim u sebi, već da ga oslobodim“

 

Abortus i stvarne isposvesti

 

KIJARA

Rođena sam u Argentini 1954. godine. Udala sam se sa 16 godina za starijeg dečka sa kojim sam se bavila političkim aktivnostima i odmah posle venčanja sam zatrudnela. Nismo bili spremni. Tada su ljudi često umirali od infekcija nakon tajnih abortusa, ali ja sam bila devojka iz niže srednje klase i mogla sam da platim doktora koji je u tome našao svoj izvor dodatnog prihoda. Nije imao empatije, nije bilo lepo, ali za mene je tada abortus bio samo neuspeh moje metode kontracepcije (koristila sam dijafragmu). Nisam to doživela kao svoj izbor, već kao posledicu nečega što nije uspelo.

„Nije imao empatije, nije bilo lepo, ali za mene je tada abortus bio samo neuspeh moje metode kontracepcije„

 

Onda sam ponovo ostala trudna sa 19 godina i bilo je lepo, želeli smo dete i dobili smo devojčicu. Istu radost smo osetili i drugi put, četiri godine kasnije. Nekoliko meseci nakon rođenja sina, emigrirali smo u Italiju. Tada je to izgledalo kao izbor, ali u stvarnosti smo morali da pobegnemo od vojne diktature. Kada smo stigli nismo imali novca i pokušavali smo da se uklopimo u novu zemlju. Tada su mi preporučili spiralu za kontracepciju, ali u vreme kada sam prelazila sa jednog kontraceptivnog sredstva na drugo, sa 25 godina, ponovo sam zatrudnela. Već smo imali dvoje dece i nismo želeli više. Ali ovog puta, nakon iskustva majčinstva i rođenja dvoje voljene dece, to je bila veoma bolna odluka. Biti migrant u drugoj zemlji, bez ikoga da ti pomogne, je teško, ali sam se ipak osećala da sam sebična. Mislila sam, pošto sam odgajana da se saosećam sa svim ženama na svetu, da svoje potrebe treba da ostavim po strani. Pomislila sam: šta to radim? Šta ako ponovo promenim svoj život, prestanem da radim sve ostalo samo da bih bila majka i zadržala dete?

Ali ja sam odlučila. Odlučili smo. Išla sam na legalan abortus, ostala sam u bolnici nekoliko dana, osećala sam se mnogo zaštićenije i sigurnije, čak i sa zdravstvenog stanovišta. Ali sećam se medicinskih sestara. Sa mnom, koja sam već imala dvoje dece, bile su tolerantne i brižne, dok su mlađe devojke ostajale same. Pokušavala sam da razgovaram sa njima. Možda sam im pomogla…

Iako sam feministkinja, kada je abortus u pitanju, nepokolebljiva sam u onome što sam uradila, i ne žalim. Ali ni jednom nisam bila srećna. To nije bila krivica. Bio je to bol zbog odluke koju nisam želela da donesem. Zato što to nije iskustvo koje imate, to je više nešto što vam se dešava, što se dešava vašem telu. To sam shvatila mnogo kasnije. U međuvremenu sam počela da meditiram i da idem na jogu. Učiteljica joge me je pitala koliko dece imam i ima li iza mene abortusa, a ja sam shvatila da godinama i godinama nisam pričala o tome. Ti delovi mog života su se nalazili negde u magli.

Sada otvoreno pričam o tome. Ne znam više kada, ali sam to ispričala i svojoj deci. Morali su da znaju, jer kakav god izbor da napravimo utiče ne samo na nas, već i na sve one oko nas. Kada sam bila mlada, mislila sam da su u ljudima najvažnije misli i osećanja. Umesto toga, sve je povezano sa telom, i ovo moje telo predstavlja moju priču.

Od Pankhurstove, preko Marilyn Monroe do Pink: Najinspirativnije žene u proteklih 100 godina

Izvor vesti: marieclaire.it

Izvor slike: Konstantin Maksimov/iStock(Getty Images Plus via Getty Images