Trovanje na Martiniku: Hlordekon nevidljivi otrov

Nevidljivi otrov, pesticid, hlordekon, koristio se na plantažama banana u Francuskoj i Zapadnoj Indiji do 1993. uz suglasnost vlade. Francuski Meri Kler je imao priliku da razgovara sa pogođenim aktivistima.

 

Trovanje na Martiniku nije dovoljno zapaženo

Administrativni sud u Parizu je 24. juna 2022. državu proglasio krivom za “nepažnju” je je odobrila prodaju insekticida koji sadrže hlordekon i odobrio njhovu upotrebu van zakonskih rokova. Međutim, 3. januara 2023, istražne sudije Brigitte Jolivet i Fanny Bussac (Brižit Žolivet i Fani Busak) su odbacile ovaj slučaj. Ipak, karipska udruženja nisu prestala da se bore.

Na parkingu žandarmerije u Le Marinu, malom gradu na jugu Martinika, čuju se vibracije iz školjki u koje duvaju aktivisti. Uz crveno-zeleno-crnu zastavu pozivaju na aktivističku borbu. Ta zastava je simbol antikolonijalističkog porketa Martinika.

 

Trovanje na Martiniku je pogodilo skoro celu

populaciju

 

Stokholmska konvencija je navela hlorodekon kao jednu od najopasnijih supstanci za životnu sredinu i zdravlje ljudi. Hlorodekon koji je neurotoksinčni i reprotoksični kancerogeni endokrini disruptor, kontaminirao je kopnene i morske ekostisteme u procenjenom periodu d oko 100 godina. Danas je još uvek na tom području nemoguće uzgajati zdravo povrće i stočarstvo. Čak 93% Martinikaca i 95% Gvadalupejaca je otrovano u nekoj meri. Na parkingu ispred žandarmerije bila je i Manuella Nivore koja boluje od iscrpljujućeg reumatizma. Međutim, ovu bolest nasledila su i njena deca, a 10-godišnja ćerka jedva hoda od bolova.

Izlaganje hlorodekonu uzrokuje smanjenje trajanje trudnoće i prouzrokuje prevremeni porođaj. Hlorodekon je prisutan u krvi pupčane vrpce i kontaminira fetus od prvog dana trudnoće. Pored toga on izaziva i tešku endometriozu, bolesti jetre, gojaznost, srčanu insuficijenciju, prerani pubertet, nepoznate endokrine bolesti, a rekordna je i stopa raka prostate.

Državni skandal

Murielle Hombel (Mjuriel Hombel), aktivistkinja za zaštitu životne sredine i šef odeljenja za marketing Fonda opšteg socijalnog osiguranja (CGSS), bila je među mobilisanim ženama na parkingu. Ona je istakla veću smrtnost i oboljenja prostate, materice, želuca ali i od raka dojke i multiplog mijeloma. Parlamentarna istražna komisija je 2018. godine zaključila “državni skandal” i ukazala na ulogu predstavnika sektora banana u održavanju molekula na tržištu koje se zna da je toksičan.

Trovanje na Martiniku za posledicu je imalo i mrtve

Intenzivna monokultura banana isključivo za prevoz pokriva skoro 25% poljoprivredne površine. Jedan od sagovornika bio je Ivon Serenus, predsednik Kolektiva poljoprivrednih radnika i njihovih izdržavanih lica otrovanih pesticidima (COAADEP). Njegova majka umrla je od munjevite leukemije u 65. godini. On nas je odveo do bivših radnica na plantažama banana koje su govorile o štrajku iz 1974. u kome su, između ostalog, zahtevali eliminaciju hlorodekona i pesticida. Taj zahtev nije ispunjen.Mnoge žene su imale pobačaje i napade povraćanja.

Zločini i dalje nisu kažnjeni

Od 2008. godine postoje 4 “hlorodekonska plana” koja imaju za cilje da podignu svest javnosti o tome da potrošači moraju izbegavati proizvode kojima se ne može ući u trag. Murielle Hombel skrenula je pažnju na to da se menjaju pragovi dozvoljenog (u smislu da nije štetan) pesticida u hrani koji ne utiču na zdravlje. I sada im je rečeno da pri veoma niskoj dozi ovaj pesticid nije opasan. Međutim, vlada opravdano nepovrenje prema ovakvoj izjavi.

Trovanje na Martiniku pogodilo je i rakove i ribe, te ni oni nisu pogodni za ishranu.Sudbina o njihovoj ishrani je, prema rečima Murielle, određena pre 500 godina u delu “Le code noir” (Crni kod) gde se navodi da će sva proizvodnja sa ostrva Martinik i Gvadalupe biće isporučena u Francusku. Ovaj tekst legalizuje odnos „gospodar-rob” što je još jedan ogroman problem. U znak protesta žene napuštaju svoje poslove (žandarmeriju i medicinsku struku) jer njihova struka ne radi ništa povodom problema trovanja.

Zlostavljanje u demonstracijama

Kezija Nuissier (Kezija Nujser) bio je žrtva policijskog nasilja 2020. tokom skupa podrške aktivistima protiv hlordekona. On je svirao bubanj na mitingu ispred policijske stanice u Fort-de-Franceu u znak protesta protiv hapšenja dvojice aktivista protiv hlordekona.Udaranje u bubanj je simbol borbe prilikom ukidanja ropstva iz 1848. godine. On je uhapšen i policija ga je pretukla, ali će se suditi njemu za nasilje nad licem vlasti.

Da li je moguće uklanjanje zagađenja?

U Lorenu, oblasti intenzivne monokulture banana, zagađenje dostiže rekodne nivoe. Delimično rešenje za dekontaminaciju zemljišta Zapadne Indije postoji, ali je skupo. To je operacija na bazi od 20.000 hektara: 3,2 milijarde za smanjenje hlordekona od 68% za 94 dana. To je izneto na Senatu prošlog februara, a istraživanje je sprovela Parlamentarna kancelarija za procenu naučnih i tehnoloških izbora na sastanku.

Nadamo se da će se glas aktivista daleko čuti i da će se izboriti za svoja prava i zdravlje. Svi imamo pravo na zdravu okolinu.

Izvor vesti: https://www.marieclaire.fr

Izvor slike: Su Nitram/GettyImagesPlus,