Zašto smo gladniji kada je hladno?

Kako temperature padaju i mraz se ponovo pojavljuje, naš apetit se čini da je desetostruko povećan, kao da ga podstiče niža brojka na termometru.

„Osećaj gladi nije digestivni, već cerebralni. Ne postoji samo nutritivna dimenzija za zadovoljenje, već i spoljašnji, senzorni i emocionalni uticaji“, objašnjava Caroline Seguin (Karolin Senkvin), dijetetičarka nutricionistkinja.

Dakle, biti gladniji zimi bi bio rezultat našeg većeg utroška energije, ali i naših emocija i našeg okruženja.

Zašto smo gladniji kada je hladno- Veća potrošnja

Osećaj gladi je složen mehanizam. „To je rezultat nekoliko faktora, kojima upravlja mozak, a tačnije hipotalamus. On oslobađa specifične neuromedijatore gladi, a to su serotonin, neuropeptid I i drugi“, detaljnije objašnjava ona.

Ali postoje „tri specifična uticaja gladi: unutrašnji, takozvani biološki uticaji, spoljašnji uticaji koji su čulni i emocionalni uticaji koji se na kraju dodaju“, nastavlja stručnjakinja.

Prvo, glad je prvenstveno fiziološka, biološka i prirodna reakcija našeg tela na naše svakodnevne napore. To je „odgovor na energetske potrebe u kalorijama, što znači da se naši kalorijski resursi smanjuju i nivo glukoze opada“. Ali to nije sve, u obzir dolaze i određeni hormoni koji su prirodno prisutni u nama, a to su grelin (hormon koji stimuliše apetit) i leptin (hormon koji izaziva sitost).

Ali zašto je onda zimska sezona pogodnija za žudnju od drugih godišnjih doba? „Zimi se telo bori protiv hladnoće, pa je potrošnja energije povećana. Sagorevamo više kalorija, crpimo više šećera u krvi, koji brže opada. Tako se faktori gladi povećavaju da bi „zagrejali“ naše telo. Temperatura je direktno u interakciji sa šećera u krvi, sa hormonima pa samim tim i sa našim osećanjem gladi“, objašnjava stručnjak.

Zašto smo gladniji kada je hladno- spoljašnji

faktori

Ali osim naše biologije, drugi faktori, na primer senzorni, takođe igraju ulogu u našoj želji da jedemo više.

„Na primer, spoljašnji stimulansi (poput mirisa pekare ili prizora primamljivih prehrambenih proizvoda) šalju senzorne signale u mozak koji oslobađa dopamin, što daje tu želju za jelom“, objašnjavaju stručnjaci. A naša čula su previše uložena tokom sezone praznika. Božićne pijace, obezbeđene police ili girlande i drugi ukrasi stimulišu i uznemiravaju naš mozak. Oni mu šalju pogrešan signal i, u stvari, povećavaju našu želju za jelom.

Još jedna posledica hladnoće na osećaj gladi i sitosti: „Zimi su praznici, nedelje provodimo kod kuće. Ovo pogoduje dostupnosti hrane . To jest, lakše je imati pristup hrani. Teže je da izbegavate grickanje, za razliku od na primer kada ste u kancelariji. Tako će biti više mogućnosti da utolite osećaj gladi„, dodaje nutricionistkinja dijetetičar.

Naše burne emocije podstaknute hladnoćom guraju nas da imamo veći apetit.
Period velike hladnoće je takođe često sinonim za mentalnu nelagodu i poremećaj naših emocija porodičnim okupljanjima ili čak tmurnim vremenom. „Postoji i emocionalni uticaj na osećaj gladi, koji je ovde vezan za naše psihičko i opšte stanje. Zimi smo depresivni, umorni , postoji utvrđeni zamor i potencijalno društveni i porodični faktori koji takođe ulaze u obzir, precizira Caroline.

Manjak svetlosti, umor na kraju godine, zamor izazvan nedostatkom vitamina D, ali i stres vezan za prazničnu sezonu izgleda da se zaveruju protiv nas da nas nateraju da jedemo više:„nije nužno najlakše period u kome ljudi žive. To je čak i period kada mi, profesionalci, primamo većinu poziva u pomoć, koji odjekuju porodičnim okupljanjima, usamljenošću.

Tako će „ovo oslabljeno psihoemocionalno stanje dati tu želju da se nagradimo i samim tim će nas učiniti gladnijim“, dodaje nutricionistkinja. Konačno, „svi ovi faktori kombinuju i promovišu poziv u mozak koji zahteva malo više udobnosti i energije, ali i mentalne i psiho-emocionalne resurse “.

Zašto smo gladniji kada je hladno i kako to sprečiti?

Dok nekoliko unutrašnjih i ekstrinzičnih faktora igra ulogu u našoj želji da jedemo više kada je hladno, kako da ih se rešimo?

„Glad je poziv tela da pronađe hranu. Ali veliko je pitanje koje vrste hrane su vam potrebne? Ponekad vam treba energija, kalorije, ali ponekad su vam potrebni „drugi oblici hrane (društveni, porodični, druželjubivi). I mozak meša sve. A ovo promoviše želju da se čini dobro činom konumiranja hrane“.

Konkretno, može biti korisno početi od prepoznavanja simptoma gladi, a to su vrtoglavica, zevanje, gubitak brzine i koncntracije, umor. Još jedan trik da ne dozvolimo da nas ova stalna želja za jelom  preokupira zimi: budite oprezni u pogledu njenog porekla. Na primer, normalno je da budete gladni nekoliko sati posle doručka , ručka ili večere, „a ove potrebe morate da zadovoljite jelom“, precizira Caroline.

Ali kada drugi faktori uđu u jednačinu – poput aktiviranja naših čula ili naših emocija – možemo ih slušati, prepustiti se sebi ili dovesti u pitanje njihovu legitimnost. Morate analizirati svoje potrebe, ali i emocionalno stanje, okruženje“, preporučuje stručnjakinja.

„Zato što će se stimulansi i emocije pomešati sa biološkom jednačinom kako bi se pojačao apetit, čineći zimski period pogodnim za glad“, podseća ona na kraju.

Izvor vesti: maireclaire.fr

Izvor slike: NDStock via Getty Intertainment