Kako poboljšati pamćenje boljim držanjem?

Studija sa Univerziteta u Vašingtonu istakla je da su poslednjih godina oblasti mozga koje upravljaju kretanjem povezane sa mrežama koje kontrolišu nevoljne telesne funkcije kao što su krvni pritisak ili otkucaji srca.

To znači da neuronauka proučava mozak u odnosu na ostale organe. Um zavisi koliko od mozga koliko i od celog tela. Zato će vam ispravljanje držanja pomoći da poboljšate svoje pamćenje.

Kako poboljšati pamćenje?

Na neuronsku dinamiku utiče držanje ili disanje, što dalje utiče na naše emocije, sposobnost koncentracije, a samim tim i na naš rad i njegovu efikasnost.

Knjiga Neuroscience of the body autora Nazareta Castellanosa (Nazareta Kateljanosa) objašnjava kako su različiti telesni faktori odlučujući u našem mozgu i utiču na neurone. Iz tog razloga pamćenje, pažnja, raspoloženje ili emocije zavise od držanja tela, gestova lica, pokreta stomaka ili disanja.

Dakle, možemo da potvrdimo da ako poznajemo svoje telo, moći ćemo da razlikujemo naše emocije, a ako znamo kako naše telo reaguje, moći ćemo da definišemo šta da radimo.

Kako poboljšati pamćenje u skladu sa držanjem

tela?

Mozak reaguje na različite načine u zavisnosti od držanja, može da izazove nelagodnost ili čak da nas natera da zapamtimo manje informacija od onoga što čujemo. Ili nas ponekad podseća samo na negativno.

Nemačka studija je to potkrepila time što je dokazala da kada smo pogrbljeni pamtimo više negativnih reči, a ako držimo kičmu i leđa pravima, pamtimo više pozitivnih reči. Zato možemo da potvrdimo da ćemo istezanjem imati više neuronskih resursa posvećenih pamćenju.

Uspravno sedenje u stolici će doprineti našem pamćenju stimulišući koncentraciju, takođe će nas učiniti da imamo pravilno držanje i izbegnemo bolove u leđima, pa ćemo raditi bolje i efikasnije.

Izvor vesti: marieclaire.perfil.com

Izvor slike: Albina Gavrilovic/iStock/Getty Images Plus via Getty Images

Nastavite da čitate

Umor, manjak motivacije… Znaci da je vaš unutrašnji biološki sat u problemu!

I najmanji napor vas iscrpljuje, baterije su vam presušene, nedostaje vam motivacije: šta ako ste, a da niste toga svesni, pokvarili svoj biološki sat? Zaista, promene u našem načinu života mogu poremetiti naš cirkadijalni ritam. Ali koji su znaci i kako se nositi s njima?