Šta je atipična anoreksija? Sharon Maxwell je devojka koja je mislila da je previše gozajna za ovaj poremećaj u ishrani!

Istraživanja su pokazala da ljudi imaju pogrešno viđenje poremećaja u ishrani i pogrešna mišljenja o anoreksiji. Ova mlada žena se oporavlja od atipične anoreksije. Pre nego što joj je anoreksija dijagnostifikovana, ona je od poremećaja u ishrani patila 19 godina.

Sharon Maxwell (Šeron Maksvel) sve vreme pokušava da smrša. Kada je bila desetogodišnjakinja, porodica ju je prvi put uputila na dijetu. Sve što je probala nije vredelo da se strelica na vagi pomeri. Odlučila se za to da petkom ne jede, već da uzima laksativ koji je našla u ormaru.

Prvi korak ka poremećaju u ishrani

Živela je u porodici u kojoj su svi bili gojazni i hrana je bila veoma bitna tema. Kao mala videla je svoju majku koja je za šest meseci smršala 33 kilograma pijući samo sok od šargarepe. Uvek je bila zabrinuta da previše jede, čak je to radila sama i u tajnosti.  Skrivala je hranu na raznim mestima po kući.  Dok je bila tinejdžerka, hranu je sve više doživljavala kao stres. Misli oko toga šta jesti ili ne, dovele su do stalnog zapitkivanja i šta ljudi misle o njoj.  Njen uzgled uvek je izazivao pažnju.

Pažnja nije uvek bila prijatna. U teretani je dobijala podršku, u restoranu dobijala bi komentare o svojoj večeri, a neki su je čak zapitkivali i o tome da li vežba. Između osalog, njen život pratili su i razni pogrbni nadimci.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Sharon Maxwell (@heysharonmaxwell)

Posmatrala je sebe iznova i želela da sazna šta drugi osećaju prema njenom telu. Probala je mnoge dijete, ali rezultati su bili neprimetni. Pokušala je biti vegeterijanac i veganka, pa je čak isprobala i paleo ishranu. Jela je manje od 500 kalorija dnevno i uzimala HCG, hormon plodnosti koji se na društvenim mrežama reklamira kao sredstvo za smanjenje apetita, ali zdravstvene organizacije upozoravaju da ga ne uzimate za mršavljenje. Nekada je trenirala i po tri sata dnevno. Kasnije je počela da povraća. Šta misli o sebi zavisilo je od toga šta će se pojaviti na vagi.

Nepoznati zdravstveni problemi

Od svoje 16. godine, ova devojka nije imala menstruaciju. Često joj je bilo hladno, pojavljivale su se vrtoglavice i nesvestice. Opadala joj je kosa i svaki dan je svojom kosom mogla napuniti čitavu kesu. Od toga su se pojavili pečati na glavi. Doktor, međutim, na sve ove simptome nije obraćao pažnju, već se posvetio padu broja njenih kilograma.

Pre četiri godine, Maksvel je imala 25 godina. Tada je otišla kod svog porodičnog doktora na godišnji pregled i bila spremna da još jednom u svom životu čuje da treba da smrša. Međutim, umesto toga, čula je mnoga čudna pitanja.

-Da li se izgladnjujete?

-Povraćate li povremeno?

Maxwell je bila iznenađena pitanjima jer je ove stvari čitavog života krila od svojih poznanika.

Doktor je preporučio hitan tretman jer je shvatio da Maxwell ima poremećaj u ishrani. Svi njeni simptomi ukazuju na simptome anoreksije. Jedini simptom anoreksije koji Maxwell nije doživela jeste preterana mršavost. Oduvek je mislila da je anoreksija bolest isključivo mršavih ljudi. Prvo se smejala, a zatim je doktoru rekla da ima problema da se kontroliše kada je hrana u pitanju.

Anoreksija kroz vekove

Već vekovima se zna da je anoreksija poremećaj u ishrani. Međutim, uvek se smatrala nekom vrstom misterije. Ranije su je u medicini definisali kao bolest koju izaziva čovek, izgladnjujući se i uskraćujući sebi hranu. Često se smatrala i psihičkim poremećajem.

Početkom dvadesetog veka smatralo se da je anoreksija endokrinološka bolest. Ta teorija je brzo  proglašena netačnom, a sredinom veka primarno objašnjenje bilo je psihoanalitičko. Prema njemu bolest su izazivale seksualne i razvojne disfunkcije.

Danas se smatra da je anoreksija uzrokovana psihološkim, socijalnim, genetskim, neurološkim i biološkim faktorima. Od 1952. je prihvaćena kao zvanična medicinska dijagnoza. Dijagnoza koja se zove atipična anoreksija pojavila se 2013.godine jer su doktori primetili povećanje broja pacijenata sa simptomima anoreksije.

Ljudi sa atipičnom anoreksijom imaju iste simptome kao i ljudi oboleli od regularne anoreksije, čak imaju i simptome opasne po život ali i poremećaje elektrolita. Oduzimaju sebi obroke, preskaču ih, a sebe vrednuju na osnovu težine. Jedu u tajnosti, smišljaju pravila o jelu. Uzimaju laksative i povraćaju. Za razliku od redovne anoreksije gde ljudi preterano gube kilažu, kada je u pitanju atipična anoreksija, oni zadržavaju svoj oblik tela ili čak izgledaju gojazno, i veoma teško gube kilograme.

Svaki dan je sve više obolelih od anoreksije

U ovom veku sve veći je broj ljudi koji zbog ovog problema traže medicinsku pomoć. Jedan od razloga za to je to što ljudi sve više znaju o ovom poremećaju, pa se zbog toga češće javljaju lekaru. Osim toga, činjenica je i da sve više ljudi ima atipičnu anoreksiju. Prema nekim procenama 4,9 odsto žena tokom života razvije anoreksiju. Kod muškaraca je ovaj broj manji, procenjenih 1,2 odsto.

Oporavak od anoreksije

Maksvel je 2018. odlučila da kaže svojoj porodici i prijateljima o svom poremećaju, a zatim je počela i sa objavama na društvenim mrežama. „Debela sam i anoreksična“, kaže Maksvel u jednoj objavi. „Nikome ne dugujem objašnjenje za svoje telo „,ističe devojka.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Sharon Maxwell (@heysharonmaxwell)

Danas se Maksvel oseća mnogo bolje nego pre. Ranije ove godine otišla je na plažu, iako bi i sama pomisao na tako nešto najverovatnije kod nje izazvala napad panike.

Pre nego što je krenula ka izlečenju svaki izlazak donosio bi pitanja o tome šta je mogla obući, da li je i šta je jela i šta će jesti kasnije i šta svi oko nje misle o tome kako ona izgleda. Danas o takvim stvarima ni ne razmišlja.

Sharon Maxwell donela je odluku da se izleči. To nije bilo lako jer je 19 godina trajao period neznanja i p0kušaja dijagnostifikovanja poremećaja koji ima. Sve to na njoj je ostavilo ogromne posledice koji verovatno nikada neće potpuno nestati. Između ostalog, desila joj se i komplikacija koja se zove sindrom dugog KT intervala koji može ostaviti posledice na zdravlje srca.

Danas je Maxwvell članica grupe za podršku ljudima sa poremećajima u ishrani. Počela je da kuva i zadovoljna je. Ljudi oko nje se nisu promenili i još uvek pokazuju svoju zlobu prilikom komentarisanja nečijeg tela. Mnogi ljudi anoreksiju opisuju kao bolest dve unutrašnje osobe od čega je jedan manijakalni superego koji sve želi da kontroliše.

Za Maxwell, najgori period već je prošao. Posvećena je sebi, pleše, voli da nosi majice sa natpisima podrške za sve one koji se bore sa sličnim problemima. Oblači se onako kako želi, igra košarku, jede jagode i sendviče, čak liže i sladoled na javnom mestu jer je prebolela ružne komentare ljudi.

Nova osoba koja je postala ne želi da bude neprimetna i da se nekome izvinjava što postoji. I najbitnije od svega, posle terapije, sebe ne vrednuje samo prema kilaži i više ne želi da se smanji!

 

Izvor vesti: marieclaire.hu

Izvor slike: Motortion/GettyImagesPlus