Digitalni narcizam: Kad postanemo zavisni od lajkova?
Društvene mreže su imale za cilj da poboljšaju komunikaciju, ali su na kraju izazvale opsesiju pažnjom kod nekih ljudi
11. septembar 2023.
| Stana LukovićLjudi koji nas okružuju veoma utiču na naš život i na naš pogled na život generalno.
Zato je i te kako važno koga biramo da nam bude prijatelj. Naučnici za univerziteta Harvarad uradili su jednu opsežnu studiju i došli do zaključka koja tri prijatelja morate imati u žviotu da biste bili srećni.
Odmah na početku postavlja se pitanje koliko je čoveku zaista potrebno prijatelja da bi bio srećan?
Već u staroj Grčkoj, filozof Aristotel je govorio o tome kako postoje tri vrste prijateljstva koje svi imamo i koje bi trebalo da imamo. Međutim, sada je Artur Bruks, profesor sa Harvarda ovu ideju vratio u prvi plan i došao do sličnog zaključka.
U kursu o tome kako upravljati srećom, Artur navodi da su nam potrebne tri vrste prijateljstva da bismo bili istinski srećni u životu:
Oni su neka vrsta „transakcionog“ prijateljstva, zasnovanog na razmeni stvari . To će reći: ja tebi dajem nešto, a ti meni nešto drugo. Bruks je primer ove vrste prijateljstava poistovetio sa onim na poslu ili u poslu, na primer.
Ova vrsta veze je zasnovana na obostranom divljenju jer svaka osoba uživa zadovoljstvo od druge. Ako jedna osoba smatra svog prijatelja smešnim, zanimljivim i izvor zabave, verovatno će biti prijateljstvo iz zadovoljstva, tvrdi Bruks u svom članku, prenosi marieclaire.es.
Kao što je sam Aristotel objasnio, ove vrste prijateljstva su ona koja se ne zasnivaju samo na korisnosti ili zadovoljstvu, već se takođe fokusiraju na poboljšanje života drugih. Za njega upravo ona ponašanje čoveka uzdižu do vrline.
Prijateljstva iz koristi možda nisu najzadovoljnija i prijateljstva iz zadovoljstva možda nam ne dozvoljavaju da idemo dublje, ali realnost je da su oba neophodna.
Za njega su, objašnjava, ova prijateljstva korisna za napredovanje u životu, „ali obično ne donose trajnu radost i utehu“, piše Bruks.
Što se tiče savršenih prijateljstava, on je jasan:
„Oni obično pokazuju zajedničku ljubav prema nečemu stranom bilo kome od njih, bilo da je to nešto transcendentalno (poput religije) ili jednostavno zabavno (kao što je bejzbol), ali ne zavise od posla, novca ili ambicija.“
Izvor slike: Photo by Antonino Visalli on Unsplash
Društvene mreže su imale za cilj da poboljšaju komunikaciju, ali su na kraju izazvale opsesiju pažnjom kod nekih ljudi
Ove navike čine vašu vezu stabilnom i jakom
Saveti za bolji život
Psiholog daje svoje mišljenje
Ušla je u desetu deceniju života, i oduvek je verovala u svoje snove
Isprobajte jesenji Wellness Retreat by Chenot Espace! Jer dobro balansiranje i relaksacija nešto je na čemu svi mi treba da radimo...