Koliko Olimpijske igre zagađuju okolinu?

Olimpijske igre su pravi sportski spektakl koji zahteva veliku organizaciju. Međutim, postavlja se pitanje da li Olimpijske igre zagađuju okolinu?

Ovogodišnje Olimpijske igre se predstavljaju kao najodrživije do sada. Međutim , to bi onda predstavljalo kontra trend jer  što je više pažnje prema ovoj dimenziji velikih sportskih događaja raslo tokom decenija, to su sportski događaji postajali sve neodrživiji. Pa kakva je onda situacija?

Koliko Olimpijske igre zagađuju okolinu?

Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Nature izmerilo je da su najmanje održive Igre u poslednjih četrdeset godina (uzimajući u obzir i letnje i zimske) bile među najnovijim, ovim redosledom: Soči 2014, Rio 2016, Tokio 2020 i London 2012. Kao da je bilo nečeg nekontrolisanog u gigantizmu ovih demonstracija, koje neminovno završavaju kao ekološki krater. Pariz je imao posebnu odgovornost, to je grad u kojem je pre skoro deset godina napisan i potpisan najvažniji međunarodni klimatski sporazum.

Ovo je ogroman evropski grad koji je  i to je  pod vođstvom gradonačelnice Ane Idalgo (Anne Hidalgo), pokušala da pokuša da promeni nešto sa ekološke tačke gledišta. U poređenju sa neizbežnom ekološkom samopromocijom organizacionog komiteta, mogli bismo reći da su ovo možda najodrživije Olimpijske igre od savremenijih. Bar koliko mogu biti održive. U svakom slučaju, OI u Parizu će poslužiti kao primer za organizovanje narednih sportskig događaja.

Da li su Olimpijske igre u Parizu zaista ekološke?

Emisije ugljenika u Parizu bile su znatno niže od dva rekordna izdanja u ovom pogledu. U atmosferi, kada se odsvira poslednja himna i stavi poslednja medalja oko vrata, 1,75 miliona tona CO2 je otišlo u atmosferu, u poređenju sa 3,3 miliona tona CO2 (London) i 3,6 miliona tona CO2 (Rio).

Ipak, jedna stvar se mora zameriti Olimpijskim igrama u Parizu. U pitanju je transparentnost u brojanju emisija gasova staklene bašte, koje su prilagođene u budžetu održivosti kroz mehanizme kompenzacije koji su poslednjih godina izgubili veliki deo svog kredibiliteta: sadnja drveća ili podrška budućim projektima dekarbonizacije u drugim delovima sveta, što je malo verovatno da će neko proveriti. Članak časopisa Scientific American opisao je, u tom pogledu, Pariz 2024. kao „lekciju iz primenjenog zelenog pranja“.

Časopis je takođe doveo u pitanje i druge pohvale koje su usmerene ka održivotsti ovih Olipmijskih igara. Na primer,  činjenica da su se one napajale 100% obnovljivim izvorima energije i da su radile bez fosila, goriva za funkcionisanje objekata, takođe zahvaljujući inovativnom korišćenju geotermalne energije je veoma upitna. U stvarnosti, mehanizam javne sertifikacije o korišćenju obnovljive energije je izgubio dosta svog kredibiliteta poslednjih godina: striktno obnovljiva energija proizvedena na licu mesta ili doneta iz mreže se ne koristi, već se kupuje sertifikat koji potvrđuje da je energija ukupna ravnoteža između fosilnih i obnovljivih izvora je nadoknađena u korist ovog drugog, ali sa velikim problemom dvostrukog brojanja i transparentnosti.

Ukratko, niko ne zna da li je KV energije koja je osvetlila tu pistu zaista došla od solarnog panela. Problem je, prema izveštaju Carbon Market Watch-a i Éclaircies-a, što Pariskoj strategiji nedostaju i detaljne metodologije za procenu uticaja i mogućnosti za nezavisno praćenje. Ukratko, organizatori nam daju brojke, te brojke su obećavajuće, ali nam ih daju na neproziran i neproverljiv način, a mi jedino možemo da im verujemo.

Ipak, Pariske Olimpijske igre imaju i pozitivne rezultate

Ipak, postoje primeri dobrog rešavanja problema. Recimo,  95 odsto događaja se odvija u postojećim zgradama, samo dva nova mesta su izgrađena od nule (akvatički centar Le Bourget i Champ Mars Arena) , i korišćenjem tehnika i metodologija niske emisije: 650 kg CO2 po kvadratnom metru, mnogo manje od proseka za ovu vrstu građevina u Francuskoj (1400 kg CO2 po kvadratnom metru). Izgradnja novih arena je jedan od faktora koji najviše zagađuju veliki događaj poput Igara, činjenica da je Pariz uspeo da svede ovaj aspekt na minimum, čak i koristeći veoma simbolična mesta u gradu umesto izgradnje novih stadiona ili arena, je svakako lekcija koju bi trebalo uzeti u obzir.

Za svaki veliki događaj poput Igara, najveća i najteža stavka uticaja na klimu za smanjenje su emisije koje dolaze iz transporta: sportisti, osoblje, javnost i novinari stižu iz celog sveta, putujući avionom i sagorevajući kerozin. U proseku za svaki međunarodni sportski događaj, udeo emisija izazvanih putovanjima je 85 procenata uticaja svakog događaja. To je takođe aspekt koji nas najviše dovodi do konačnog razmišljanja: jedine savršeno održive Igre su one koje se više ne održavaju ili koje drastično smanjuju svoju veličinu. Dakle, suočavamo se sa pitanjem koje je više filozofsko nego ekološko.

Nasleđe održivosti Olimpijskih igara se ne odigrava samo u godinama koje su prethodile događaju i u dve takmičarske nedelje, a ne može čak ni imati samo klimu i životnu sredinu kao parametre. Uticaj će se meriti na budućnost grada i zemlje. Igre su, nažalost, poznate po tome što napuštaju ekonomske i društvene ponore, Atina i Rio su najgori primeri, jer su instrumenti isključivanja, a ne inkluzije, a Pariz nije uspeo da napravi izuzetak od ovoga. Ipak, beskućnici, studenti i stanovnici sa niskim primanjima su bili prinuđeni da plate najvišu cenu.

Mesto na kome će se meriti uspeh ove Olimpijade je novo olimpijsko selo, gde sportisti sada spavaju i koje bi potom trebalo da bude vraćeno gradu. Prema analizi koju je objavio Bocconi, otvoreno je 180 hiljada radnih mesta (privremenih, očigledno). Olimpijsko selo je izgrađeno u Seine-Saint-Denis, severoistočno od grada, u oblasti sa niskim prihodima gde je rizik od gentrifikacije veoma visok. Kada se Olimpijske igre završe, trebalo bi da se izgradi hiljade novih domova, kancelarija, hotel i 10 hektara zelenih površina. Od toga, 25 odsto ovih novih domova trebalo bi da ide za projekte socijalnog stanovanja za ugrožene grupe i studente, to su bili ciljevi koji su takođe postavljeni u gradu sličnog socijalnog sastava i problema kao u Parizu, odnosno Londonu 2012. godine, ali su ciljevi u velikoj meri promašeni i zgrada i društvene spekulacije nakon što su Igre zavladale. Ova društvena situacija će biti pravi test  za Pariz.

Snežana Vranić

Snežana Vranić je autorka koja vrlo rado istražuje teme zdravlja i gastronomije, što je prešlo i u njen profesionalni angažman. Međutim, njeno polje interesovanja obuhvataju i teme povezane sa astrologijom, kao i razumevanjem međuljudskih odnosa. Snežana je aktivan autor i na portalu lepotaizdravlje.rs.

Izvor slike: Maja Hitij / Staff/GettyImagesSport

Nastavite da čitate

Neobični olimpijski sportovi: Oni su veoma zanimljivi i za gledanje

Neki od njih su i nove discipline