Žene sa invaliditetom: Zašto ih je pokret #MeToo zanemario?

Svedočanstva žrtava seksualnog napada i silovanja sve više se pozdravljaju i uzimaju u obzir, naročito od pojave pokreta #MeToo u proteklih pet godina.

Međutim, čini se da su žene sa invaliditetom u velikoj meri zaboravljene ovom feminističkom smenom. Poput utiska da je „peti točak vagona“, gorko ironično Chantal Rialin (Šantal Rijalin), predsednica udruženja „Femmes pour le dire, femmes pour act (FDFA)„, koje se bori protiv dvostruke diskriminacije- žena i invaliditeta.

Žene sa invaliditetom i zastrašujuća statistika silovanja

Veličina realnosti seksualnog nasilja koju trpi ova grupa ljudi je ipak poučna. Brojke, koliko god retke, sve pokazuju u istom pravcu.

Objavljena 9. novembra 2022. godine, studija pod nazivom „Biti žena sa invaliditetom: Dvostruka kazna? “, za udruženje za socijalnu i profesionalnu integraciju osoba sa invaliditetom (LADAPT) koju je sproveo Ifop, otkriva da je 16% žena sa invaliditetom – skoro svaka peta – silovana, u poređenju sa 9% svih žena.

„Žene sa invaliditetom imaju dvostruko veće šanse da pretrpe seksualno nasilje nego žene bez invaliditeta (4,0% naspram 1,7%)“, u julu 2020. godine istakla je studija Dress (Direction de la Research, Studies, Evaluation and statistics). „Biti u situaciji invaliditeta povećava, pod svim ostalim jednakim uslovima, verovatnoću da ste bili fizički ili seksualno zlostavljani, bilo da je ovo nasilje počinjeno van domaćinstva ili u njemu“, analiziraju stručnjaci.

U manjem obimu, Regionalna opservatorija za seksističko i seksualno nasilje u Novoj Akvitaniji obavila je intervjue sa 211 žena sa invaliditetom: 50% ispitanica je izjavilo da su pretrpele incestuozne zločine.

Ovome se dodaju i specifičnosti vezane za vrstu invaliditeta. Najalarmantnije brojke su one objavljene u aprilu 2022. u stručnom časopisu „Frontiers in Behavioral Neuroscience“ . Koautori studije ističu da je skoro 90% žena sa poremećajem autističnog spektra doživelo seksualno nasilje, uključujući 47% devojčica pre 14. godine.

Omerta u medicinskim strukturama

Ova značajna rasprostranjenost ima nekoliko objašnjenja. Osim očigledne ranjivosti zbog invaliditeta (vidljivog ili ne), to je pogoršano idejom da svaka osoba sa invaliditetom mora da se osloni na pomoć spolja. Ova povećana zavisnost od drugih održava kulturu potčinjavanja koja favorizuje situacije nasilja i silovanja.

Morgan-e (Morgan-e) ima degenerativnu neuromišićnu bolest koja uzrokuje slabost mišića. Od svoje šeste godine su u invalidskim kolicima, a glasne žice su joj paralizovane. „Ne mislim da su osobe sa invaliditetom inherentno krhke. Društvo nas stavlja u poziciju ranjivosti tako što nas tera da budemo zavisni od drugih“, kaže Morgan-e.

Čim se nađemo u situaciji da odnos snaga nije uravnotežen, osoba koja dominira ima moć, a samim tim i mogućnost da bude nasilna, i da negira ljudskost drugog.

Morgan-e je posebno iskusila seksualne napade u medicinskim i institucionalnim sredinama: „Tamo sam naučila da svako može da naškodi mom fizičkom integritetu. Čim se nađemo u situaciji da odnos snaga nije uravnotežen, osoba koja dominira ima moć i stoga mogućnost zlostavljanja, negiranja humanosti drugog“, analizira sagovornica. Zbog toga smatraju da je „smeštaj u instituciju opasan za svaku osobu sa invaliditetom jer promoviše rizik od agresije„.

Chantal, iz udruženja FDFA, ističe da postoji potpuna omerta u vezi sa onim što se dešava u medicinskim strukturama i institucijama. „Postoji tako malo mesta da se žrtve plaše da će izgubiti svoje ako progovore ili podnesu žalbu. I nemaju mogućnost internog pribegavanja“. Ovo je jedan od razloga zašto je na inicijativu FDFA 2015. godine nastao broj „Slušajući nasilje žena sa invaliditetom“ da posebno pozdravi priče ovih ljudi.

Žene sa invaliditetom- Kada negovatelj postane zlostavljač

Štaviše, nekim ljudima je teško da identifikuju situacije zlostavljanja i da sagledaju šta je prihvatljivo ili ne, posebno za žene sa mentalnim poremećajima.

Camille (Kamil), 30 godina, živi sa neurorazvojnim poremećajem i imala je nekoliko psihijatrijskih poremećaja od svoje adolescencije. Takođe je u procesu analitza kako bi se otkrilo da li ima poremećaj autističnog spektra. Tokom života bila je žrtva nekoliko silovanja.

Više puta ponavlja da se našla u opasnim situacijama, a da tada nije mogla da prepozna da je to tako. „Nisam uvek mogla da postavim svoje granice. Ove situacije me iscrpljuju. Tako da mi se mozak prazni da pobegnem od situacije. To je moj jedini način da se zaštitim“, analizira ona . Zaista, osobama sa autizmom je teže da dešifruju društvene interakcije, insinuacije, kao i da izraze svoja osećanja.

Vrlo je lako biti pod uticajem nekoga ko te ocrnjuje govoreći ti „bez mene si ništa, ne možeš ništa da uradiš sama“.

Još podmuklije je seksualno nasilje počinjeno u porodičnom ili bračnom okruženju. Nedavna studija LADAPT-a i Ifop-a pokazuje da je 23% žena sa invaliditetom već bilo žrtva porodičnog nasilja, u poređenju sa 15% ukupne ženske populacije.

„To su vrlo često ljudi koji su ostavljeni da misle da su ništa bez drugog i koji doživljavaju druge oblike nasilja, verbalnog, fizičkog, ekonomskog, psihičkog…“, kaže Chantal. „Veoma je lako biti pod uticajem nekoga ko te spusti govoreći ‘bez mene si ništa, ne možeš ništa’.

Ovo je takođe jedan od razloga zašto su FDFA i velika većina zdravstvenih udruženja vodili kampanju za dekonjugalizaciju dodatka za odrasle osobe sa invaliditetom (AAH).

Izvor vesti: marieclaire.hu

Izvor slike: Ponomariova_Maria/iStock/Getty Images Plus via Getty Images