Ko je Arora Akanksha: Prva žena koja se kandidovala za poziciju generalne sekretarke UN

29. јануар 2023.

Arora Akansha (Arora Akanša) je prva žena koja se kandidovala na mesto generalne sekretarke UN-a. Uz to, ona je i najmlađa žena pretedent.

Arora Akanksha (Arora Akanša) je prva žena koja se kandidovala na mesto generalne sekretarke UN-a. Uz to, ona je i najmlađa žena koja se ikada kandidovala i prva poznata kandidatkinja koja je osporio aktuelnog predsednika.

Kada smo je upoznali preko Zooma, Arora je bila veoma srdačna, a nosila je sjajnu haljinu koju je kupila na poslovnom putu u Ugandi. Međutim, uprkos svom prijateljskom stavu, ona je takođe čvrsta u svojoj poruci da je potrebno izvršiti promenu – i to uskoro.

Ova 34-godišnjakinja je pretendovala na poziciju generalnog sekretaar Ujedinjenih nacija – i postala je najmlađi kandidat koji se ikada kandidovao i prvi poznati kandidat koji je osporio aktuelnog predsednika. Da je bila izabrana takođe bi bila i prva žena na ovoj poziciji.

Očigledno je strastvena o tome da su potrebne promene. Ona iskreno govori o tome kako menadžment UN treba da se promeni, a jednom je u intervjuu za 124News celu organizaciju nazvala „naduvenom birokratijom“. Ali ona ima samo 34 godine – upola je mlađa od sadašnjeg generalnog sekretara Antónia Guterresa (Antonija Gutereša), koji ima 71 godinu. Osim toga, radila je u UN samo četiri godine i nema diplomatsko iskustvo.

Reći da je autsajder, ili barem drugačija od norme, bilo bi olako rečeno. Ali to je fokus cele njene kampanje – zalaganje za „mračnog konja“ i izazivanje zastarelih sistema koji više ne služe ljudima kojima su dizajnirani da pomognu.

Dakle, pitanje je: da li želi da pobedi, ili jednostavno da natera svet da priča o njenim ključnim stubovima kampanje? Šta bi promenila, ako bi pobedila? I zašto sada?

View this post on Instagram

A post shared by NovaCrypt (@nova.crypt)

Arora Akanksha- najmlađa kandidatkinja za generalnog sekretara UN

Rođena u Indiji, Akanksha dolazi iz porodice izbeglica. „Nisu bili obrazovani, pa im je najvažnije bilo da obrazuju svoju decu“, objašnjava preko Zoom-a. Nakon što se ona i njena porodica preselila u Saudijsku Arabiju kada je imala šest godina, školovana je kod kuće, a zatim poslata u internat sa devet godina.

Do osamnaeste godine emigrirala je u Kanadu da bi išla na koledž. Ona i dalje smatra da je obrazovanje, za mnoge, ključno za sveukupni uspeh – „Da bismo stigli bilo gde, obrazovanje je naš temelj“.

Od fakulteta do Ujedinjenih nacija

Ali kako je od strastvene mlade diplomirane studentkinje postala prva poznata radnica UN-a koja je otvoreno izazivala aktuelnog sekretara? „Diplomirala sam, a onda sam dobila posao menadžera revizije, te sam pisala standarde za Kanadu i smernice za izbore“, kaže ona. „U suštini sam dospela na vrh svoje profesije. Onda su me pozvali iz UN-a 2016. [i ponudili mi posao]. Bila sam oduševljena.“

Dakle, šta je toliko promenilo Arorin put karijere? Ukratko, iskustvo bliske smrti i uvid u to kako izgleda rad unutar UN-a.

„Kada sam se pridružila UN-u, to je bio prvi dan na funkciji sadašnjeg generalnog sekretara. Tog dana je tradicija da novi sekretar održi govor dobrodošlice“, objašnjava ona.

„Stigla sam rano da bih dobila dobro mesto, a njegova pratnja je došla i stala ispred mene, blokirajući mi pogled. Ovo je rukovodstvo UN, koje pokazuje da ima pravo ovo da radi. Zbog toga sam se osećala beznačajnim.“

Arora Akanksha- Nesreće koje menjaju život

Kaže da joj nije baš odgovaralo da vidi kako se upravlja UN-om. Ali što se tiče nesreće? Pa, promenilo je ceo njen pogled na život.

„Tog dana sam kasno odlazila sa posla, i [dok sam prelazila put], mislila sam da će taksista stati, ali nije. Odvedena sam u urgentni centar sa slomljenom nogom i modricama, i uradila sam testove da vidim da li postoje unutrašnje povrede“, rekla je ona. „Mislim da sam tada shvatila šta je to život“, objašnjava ona.

„Živite po određenim pravilima za profesionalni i materijalistički uspeh. Ipak, pred licem smrti, ostalo mi je samo žaljenje. Mislila sam, ako umrem danas, šta bi bilo moj testament? Da sam sebična osoba.“

Ona objašnjava da je incident, ukratko, promenio putanju njenog života. „Došlo je do promene u kojoj je ja postala nesebičan“, nastavlja ona. „ Posvetila sam dve godine reformama i postala sam još zainteresovanija da uradim najbolje što mogu, da nađem hrabrosti da uradim pravu stvar i da imam udeo u novim promenama, politikama i pravcima “, kaže ona.

Arora Akanksha i rešavanje većih globalnih problema

Nije samo iskustvo bliske smrti promenilo njen pogled na svet- poslovni put u Ugandu je promenio i njen životni tok.

„Kada sam bila u Ugandi, videla sam dete kako jede blato. Bilo je razorno“, objašnjava ona. Kada je stigla kući, otišla je pravo do visokih zvaničnika u UN da ih pita šta mogu da urade da pomognu. Njihov odgovor? „Blato je dobro za decu, puno je gvožđa“.

„Tada sam shvatila da se ne možemo osloniti na sadašnje rukovodstvo da uradi pravu stvar i pokaže moralnu i svesnu hrabrost koja vam je potrebna da se zauzmete za druge “, objašnjava ona. „Potrebne su promene“.

Tako je naredne godine provela naporno radeći u UN-u na prilično nižoj poziciji, pokušavajući da napravi promenu. Ali tada je doživela prosvetljenje, shvativši da, osim ako se ne kandiduje za generalnog sekretara, ne može legitimno da napravi nikakvu dugotrajnu promenu.

View this post on Instagram

A post shared by Khaleej Times (@khaleejtimes)

Njeni planovi za generalnog sekretara

Dakle, ako bi osvojila ovu poziciju, šta planira da promeni? Njeni glavni fokusi su humanitarna pitanja i osnovna obrazovna prava.

„Želim da zaštitim ljudska prava i izbeglice, to je veliki deo moje platforme,“ objašnjava ona. „Želim da razvijem održiva rešenja kako bih se uverila da su sve osnovne potrebe izbeglica adresirane: to znači da im dam hranu, odeću i sklonište“.

I kada se to radi? „Kada se pozabavimo osnovnim humanitarnim potrebama, onda zaista treba da nađemo rešenje da ih izvučemo iz izbegličkih kampova“, kaže Akanksha. „UN ne zadovoljavaju potrebe izbeglica, čak ni osnovne potrebe. Na primer, putni budžet UN je blizu 2,5 miliona za poslovna putovanja i putovanja prvom klasom. Treba im četiri milijarde dolara da podmire potrebe izbeglica. Zašto ne uzeti polovinu od tih troškova za putovanja? Zašto vam treba putovanje poslovnom klasom?“, pita ona.

„Kako možete svesno da trošite novac na ovo kada ne možete da zadovoljite potrebe izbeglica?

Drugo, ona želi da opremi pravim alatima one koje ona naziva „tvorcima promena“ kako bi zaista napravila razliku. „Moramo dati pravim agentima promene alate koji su im potrebni“, kaže ona. Pod ovim ona zaista misli na pristup internetu. „To je kritično jer je internet naš najveći edukator danas.“

I konačno, ona je zaista strastvena u tome da pokrene promene u životnoj sredini. „Moramo prestati da pričamo i da počnemo da delujemo, a to se posebno odnosi na klimatske promene“, objašnjava ona. „Svi se slažemo da se klimatske promene dešavaju i da je stanje kritično, ali moramo da pređemo sa razgovora na stvarno trošenje novca na glavna pitanja.“

Arorin savet mlađoj generaciji?

Ona deli dve stvari. „Pre svega, budi ono što si“, kaže ona.

„Kao što je rekao Oscar Wilde (Oskar Vajld), svi ostali su zauzeti. Imajte hrabrosti da budete ono što jeste, takvi kakvi jeste, i prihvatite i zagrlite sebe.

A drugo? „Moja druga poruka bi bila da imamo hrabrosti“, objašnjava ona. „Često mislimo da je život u saznanju svih činjenica. Naravno, znanje je od pomoći, ali život je u tome da imate hrabrosti da delujete na osnovu tog znanja. Istorija zavisi od vaše hrabrosti da delujete i odbijanja da odstupite. Moramo preuzeti vlasništvo nad svetom: mi to nasleđujemo, tako da sada moramo da preuzmemo vođstvo“.