Samodestruktivne osobe: Jeste li i vi jedna od njih?

Šta su to samodestruktivne osobe? Ponekad imamo gorak utisak da ljudi oko nas čine sve da nas spreče da napredujemo. Ali šta ako smo ta osoba mi? Ako imate naviku samosabotiranja, preteranog perfekcionizma i stalnog omalovažavanja sebe samih, možda ste jedna od tih samodestruktivnih ličnosti.

„Prepoznajemo to po ovoj trajnoj sposobnosti da uvek potcenjujemo svoje sposobnosti, svoje veštine i šta dajemo drugima. Ovo je slika osobe koja podseća na sunđer prepunjen negativnostima. Kako onim što osoba misli o sebi – tako i onim što drugi misle o njoj“, objašnjava Aline Nativel Id Hammou, klinički psiholog.

Iako se signali razlikuju od osobe do osobe, samodestruktivne osobe mogu biti veoma povučene i neupadljive ili, naprotiv, ili glamdžije koje ne prestaju da kritikuju. Šta god da urade oni sami ili drugi ljudi, nikada neće biti dovoljno dobro“, nastavlja Aline.

Samodestruktivne osobe: Poreklo samodestruktivnih obrazaca

„Samodestruktivno ponašanje se često može povezati sa osećanjem mržnje prema sebi i bezvrednosti koje se može razviti u detinjstvu. Doživljavanje nekog oblika traume ili zanemarivanja u ranom detinjstvu može uticati na to kako percipiramo stvari. To nas može dovesti do zaključka da nismo „dovoljno dobri“, kaže psihoterapeutkinja Kim Lord za HappiFul. Ako nam je početak života obeležio nedostatak obzira i pažnje od strane najbližih članova porodice, to može rezultirati samodestrukcijom.

Kao što je potvrdila Aline Nativel Id Hammou: „Ovo se može povezati s našim životnim pričama. Problem nastaje ako nas, u detinjstvu, referentni odrasli nisu nagrađivali i uvažavali naše potrebe u različitim fazama našeg razvoja. „Iako traume (profesionalne i romantične) takođe mogu da naruše naše samopoštovanje i navedu nas na pomisao da ne zaslužujemo sreću, ovi obrasci takođe mogu proizaći iz konstrukcije naše ličnosti. Ako smo razvili određene osobine, oblik osetljivosti, manje-više povećane, previsoke zahteve prema sebi, zahtev prema drugima i samim tim lako nezadovoljstvo“, precizira klinički psiholog.

Toksični i po sebe i po druge…

Samodestruktivne osobe nesvesno sabotiraju same sebe. Zato što je „teško uspeti kada si protiv sebe“, upozorava nastavnik psihologije Daniel Fox iz Psychology Today. I pored toga što nas sprečava da napredujemo u svakodnevnom životu, „to može dovesti do depresivnog poremećaja, gubitka motivacije, dubokih talasa tuge. Ali i anksioznosti. Plašimo se svega, da se pojavimo, da govorimo, da budemo. Može da dovede i do fobija“, upozorava klinički psiholog.

Sve to teško pada i ljudima koji se nalaze u blizini samodestruktivne osobe. „Kada se suočite sa ovakvom vrstom ličnosti, imate osećaj da morate stalno da je „podižete“ i motivišete. I to je iscrpljujuće. Ako vidite da se, uprkos svim vašim naporima, osoba ne menja, javlja se osećaj bespomoćnosti. Na kraju napuštamo odnos (partnerski, prijateljski, kolegijalni), uprkos ljubavi koju gajimo prema ovoj osobi“, navodi Aline Nativel Id Hammou.

„Komunikacija je važna da bismo pokušali da razumemo šta se dešava bez pokušaja da „popravimo“ samodestruktivne osobe ili rešimo njihove probleme. Ponekad okidač za promenu može biti činjenica da nas je neko saslušao i razumeo“, objašnjava Daniel Fox.

Samodestruktivne osobe: Šta preduzeti

Da biste razbili ove samodestruktivne obrasce, zašto ne biste počeli sa praktikovanjem samosaosećanja? Negujte ljubaznost, popustljivost i saosećanje prema sebi.

„Put do napuštanja toksičnih obrazaca ponašanja vodi kroz samospoznaju i želju za promenom. Balansiranje unutrašnje kritike s ljubaznim i korisnijim mislima može ohrabriti ljude da cene sebe i shvate da zaslužuju dobar život“, sugeriše Kim Lord iz HappiFul-a .

Ali samosaosećanje se razlikuje od samopouzdanja ili samopoštovanja. „Većina nas ima dobrog prijatelja u našim životima koji nam je na neki način bezuslovna podrška. Samosaosećanje je učenje da budemo isti topao prijatelj koji nas podržava“, objašnjava Kristin Neff, vanredni profesor psihologije, na BBC-u.

Dakle, ponašajte se kao da se ponašate prema prijatelju ili članu porodice, čak i kada ne uspeju. I recite sebi da ste, ako ste svesni svog ponašanja, već napravili pozitivan korak. I, kao vidite da vam baš i ne ide, potražite pomoć psihologa.

Izvor vesti: www.marieclaire.fr

Izvor slike: fizkes/gettyimages.co.uk