Iz ličnog iskustva: „Nije anoreksija, samo sam mršava“

„Oduvek sam mršava. I moja majka je uvek bila mršava, i bila je povređena isto koliko i ja. To nikada nije bila anoreksija – samo smo bile mršave.“, ispričala je mlada devojka za časopis www.marieclaire.hu. U nastavku vam prenosimo njeno iskustvo i borbu sa okruženjem zbog anoreksije koju u stvari nije ni imala.

Anoreksija pod lupom društva

U vrtiću i osnovnoj školi se srećom nisam mnogo izdvajala. Međutim, pre srednje škole sam drastično porasla – bar deset centimetara. Ali sa visinom nisu došli kilogrami. Slušala sam komentare da sam premršava tokom cele srednje škole ali tada nisam marila za to.

Počela sam da se osećam jako loše kada je medicinska sestra odlepila na mene tokom posete školi zbog savetovanja o zdravlju. Čudila se kako to mogu da imam samo 45 kilograma i 170 centimetara. Morala sam da joj dam detaljan izveštaj o tome koliko jedem svakog dana i koliko se krećem.

Pitanja poput: Da li je to anoreksija? ili Koliko jedeš kad si tako mršava?  su se samo nizala. Konstantno sam bila na meti i prijatelja i nastavnika. Iako sam im svaki put rekla da to nije anoreksija, niti da imam bulimiju, oni kao da mi nisu verovali.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by 🧁Magdalena Miković (@anoreksija.rs)

Anoreksija ne znači da ste nesposobni

U očima ljudi, mršavost i anoreksija odmah znači i slabost. Zato su me ceo život tretirali kao slabiju od drugih. Kada bi me lopta udarila u ruku na času fizičkog vaspitanja, odmah bi potrčali do mene da provere jesam li nešto slomila. A zapravo je bilo baš suprotno – stalno sam vozila bicikl, igrala košarku i plivala, baš kao i drugi. I dan danas se sećam tipičnih komentara – Ostavi ti to, ja ću poneti.

Kada anoreksija i uvrede uđu pod kožu

Zbog oštih izjava počela sam da mrzim svoje telo. Osećala sam se baš onakvom kakvom su me do tada smatrali – malom, slabašnom i bespomoćnom devojčicom.

Najgore od svega je što drugi uopšte nisu shvatali koliko sam povređena. Kada god sam spomenula da mi smetaju njihovi komentari, govorili su da je mnogo veći problem imati nekoliko kilograma viška. Zapravo je jednako teško i skinuti i nabaciti par kilograma. Ako osoba želi da smrša, pronaći će bezbroj vežbi i dijeta za mršavljenje. A kada neko želi da se ugoji, reći će ti samo: Jedi više, ugojićeš se. A to ne ide tako lako.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by 🧁Magdalena Miković (@anoreksija.rs)

Jednom sam odlučila da pokušam da se ugojim i rešim se pritiska okruženja. Mesecima sam jela mnogo više nego ranije ali uspela sam da se ugojim samo dva kilograma. Niko to nije ni primetio. Nekoliko meseci mog svakodnevnog rada na sebi nije imalo nikakvu poentu i uništeno je jednom rečenicom. Čak ni sada, nakon toliko vremena mi anoreksija i dalje ne izazi iz glave i činjenica da sam u očima drugih premršava.

Au, kako si ti mršava! Ova rečenica uopšte nije lep gest jer šta bi bilo da je suprotno? To znači da je u redu punije ljude pozdraviti sa: Au, kako si ti debela! ? Nikako ali neki ljudi i dalje to teško razumeju.

Izvor vesti: https://marieclaire.hu/riporter/2022/12/28/anorexia-vekonysag/