Alkohol: Tihi neprijatelj mentalnog zdravlja

Slika je dobro poznata. Ljudi nazdravljaju, zabavljaju se na terasi sa prigušenim svetlima ili pored mora. Svi su srećni i svi piju alkohol. Dakle, fotografija je savršena. I možemo je videti svakodnevno u medijima i na društvenim mrežama. Ali ćete retko videti ružniju stranu konzumiranja alkohola.

Alkohol: U čemu je problem

Stručnjaci upozoravaju da se konzumacija alkohola postepeno povećavala poslednjih godina. Starosna granica se stalno spušta, što još više zabrinjava. Alkohol je postao sinonim za opušten način života i i morate ga konzumirati ako želite „da pripadate određenim krugovima“. „Činjenica da se konzumiranje alkohola smatra opšte prihvatljivim ne umanjuje činjenicu da je to istovremeno nezdravo“, objašnjava dr Omar Prieto, kardiolog, tehnički sekretar Saveta za psihosocijalne aspekte u kardiologiji Argentinskog društva za kardiologiju (SAC). Istovremeno, on upozorava da svakodnevno konzumiranje alkohola „ima direktan uticaj na mnoge ciljeve protiv kojih obično pokušavamo da se borimo, kao što su debljanje ili nivo šećera u krvi“.

Gore je nego što mislite

Istraživanja pokazuju da je pandemija Covid-19 znatno povećala konzumaciju alkohola na globalnom nivou. Stručnjaci stalno skreću pažnju na rizike koje alkohol može izazvati na ličnom i društvenom nivou. Od saobraćajnih nezgoda ili epizoda nasilja usled nedostatka inhibitornih impulsa do etil kome. Nekontrolisana konzumacija, dugoročno gledano, pogoduje pojavi ili komplikacijama hroničnih bolesti, kao što su ciroza jetre, određene vrste tumora, demencija, depresija ili anksioznost. Osim toga, utiče na zdravlje srca, povećava krvni pritisak i rizik od moždanog udara.

Američko udruženje za srce pokrenulo je prošlog januara kampanju pod nazivom „Suvi januar“ u kojoj se predlaže da se alkoholna pića ne konzumiraju najmanje 30 dana. Cilj? Promovišite koncepciju zdravog života, izbegavajući alkoholna pića, da biste pomogli gubitku težine, kontrolisali nivo šećera u krvi, optimizovali koncentraciju, stabilizovali i poboljšali kvalitet sna, ojačali kvalitet kože – i sačuvali jetru.

Alkohol: Jedno piće dnevno

Već neko vreme popularizuje se koncept da bi jedna ili dve čaše vina dnevno smanjile verovatnoću od koronarne bolesti i srčanog udara. I to zahvaljujući prednostima koje stvaraju njegova fenolna jedinjenja i činjenici da bi takođe povećao HDL holesterol, ili dobar holesterol. „Uobičajeno je da se kaže da do dve čaše vina dnevno kod muškaraca i jedna kod žena ne bi bile štetne po zdravlje, sve dok ne postoji pridružena bolest koja zahteva totalnu apstinenciju. U svakom slučaju, važno je da svaka osoba razgovara o tome sa svojim porodičnim lekarom. Treba uzeti u obzir aspekte kao što su opšte, kardiovaskularno i mentalno zdravlje, porodična istorija bolesti, starost, telesna težina, da lis te vozač ili ne…“, istakao je dr Fitz Maurice, kardiolog i specijalista za aritmije.

Emocionalna anestezija

U kriznim vremenima, raste konzumacija alkohola jer služi kao neka vrsta emocionalne anestezije. To potvrđuje i psiholog Alejandro Schujman, specijalista za porodicu i adolescente. „Živimo u vremenu trenutnog zadovoljstva kojim dominira produkcija hormona zadovoljstva kroz klikove i lajkove. Plus hipererotizacija koju promovišu društvene mreže i aplikacije za upoznavanje i, s druge strane, konzumacija alkohola i psihotičnih supstanci“.

Parafrazirajući poljskog sociologa Zygmunt Bauman, Schujman se slaže da živimo u vremenu površnih veza. „Mahom se teži da se to zadovoljstvo oseti kroz alkohol. To je kao trenutni bum i eksplozija erotskih uređaja, seksualnih igračaka, mnogo više kod žena nego kod muškaraca. Mislim da to ide istim putem. Određena potraga za hedonizmom, bez obzira na prisustvo drugog“. Prema Schujman, ova potraga za trenutnim zadovoljstvom putem supstanci ili seksualnih igračaka „obrnuto je proporcionalna tome koliko je teško zdravo se povezati sa drugim i tamo tražiti zadovoljstvo“.

Iz tog razloga, iako je konzumiranje alkohola društveno prihvaćeno i promovisano u reklamama i društvenim mrežama, treba ga svesti na najmanju moguću meru. „Budite pažljivi, jer alkohol uzrokuje više od 200 zdravstvenih komplikacija, uključujući i mentalne poremećaje“, objašnjava Mariana Gracia, psiholog, saradnik Saveta za psihosocijalne aspekte u kardiologiji SAC-a.

Konzumacija alkohola dovodi do brzog porasta endorfina u mozgu koji nam daje osećaj blagostanja i, verovatno, u prvom redu, čini nas energičnijim i zabavnijim u društvu. Za dr Prieto, kontradiktorni problem je to što je „ovo stanje prolazno i čak – zbog konfliktnih reakcija – može izazvati inverzne emocije, pošto je alkohol takođe odgovoran za povećanje nivoa dinorfina, supstanci koje obavljaju suprotnu funkciju od endorfina“. Vreme je, dakle, da razmislimo o tome da li je zdravo sve što se prikazuje kao kul.

Izvor slike: dikushin/gettyimages.co.uk