Saveti stručnjaka za štednju tokom meseca

Da li želite da izvučete više od svoje zarade? Uradite više sa manje (novca)? Ne ostaje vam ni dinar na kraju meseca? U svojoj novoj knjizi ‘Hakirajte svoj budžet’, stručnjak za budžet Sara Van Wesenbeeck deli 365 isprobanih saveta za uštedu i kombinuje ih sa praktičnim planovima korak po korak.

Bez obzira na to kako rukujete novcem, činjenica je da to utiče na sve. Budžetiranje i upravljanje porodičnim budžetom nije uvek lako. Možda nećete videti drvo od šume.

Najčešća greška koji ljudi koji pokušavaju da uštede prave jeste što očekuju odmah znatne sume. Stvari ne funkcionišu tako – kada uspete da ušparate prvi evro, uspećete i drugi, a onda će nakon nekog vremena ta gomila dobiti na značaju. Ako odustanete od prvog evra jer je on beznačajna suma i „samo jedan evro“ nikada nećete uspeti da uštedite.

7 saveta za uštedu koji će vam oporaviti kućni budžet

1. Pratite pravilo 50/30/20

Jedna od korisnih smernica za organizovanje budžeta je pravilo 50/30/20. Možete ga pronaći u knjizi All your worth, ultimativni doživotni plan novca Elisabeth Warren, američke političarke i bivše profesorice Harvarda:
Trošite 50 procenata svog prihoda (neto iznose!) na ono što vam je zaista potrebno, na one troškove koji imaju veliki uticaj na kvalitet vašeg života (kao što su stanovanje, gas i struja, troškovi lekara, osiguranje automobila, itd.) .
30 odsto ide na stvari koje želite (mobilna pretplata sa neograničenim minutama razgovora, kablovska televizija, neophodna osnovna garderoba…). Napomena: ovo zvuči lepo, ali ovo se tiče samo troškova za osnovne stvari koje čine život prijatnijim, a ne troškova za ekstravagantne stvari kao što su dodatni par štikli ili skupi sat, letovanje ili frizer.
Uštedite 20 odsto svog neto prihoda, odložite ga za penziju ili koristite za otplatu dugova.

2. Platite što je više moguće gotovinom

Plaćanje gotovinom je prvenstveno dobra strategija za velike potrošače koji žele da zadrže bolju kontrolu nad svojim budžetom. Ali, naravno, radi i za prosečnog potrošača, za vas i za mene. Neurološka istraživanja su pokazala da svaki put kada plaćate gotovinom, vaš mozak registruje neku vrstu ‘bola’, koju biste radije izbegli. I da, taj ‘bol plaćanja’  kvari zabavu konzumiranja i samim tim manje trošite. Taj bol stoga igra važnu ulogu u vašoj samoregulaciji. Ako kupujete karticom ili putem aplikacije ili tekstualne poruke, mnogo lakše ćete trošiti.
Ako plaćate gotovinom, bolje je da koristite velike novčanice. One su mnogo efikasniji od malih, jer razbijanje novčanice od 5.000 boli mnogo više nego trošenje jedne crvene novčanice od 1.000 dinara. Zato, dvaput ćete razmisliti pre nego što potrošite veliku novčanicu.

3. Pametno iskoristite popuste

Naše namirnice su poskupele od izbijanja korona krize. I izgleda da će tako ostati neko vreme. Najbolji način da zaradite novac u supermarketu  u vreme krize (ili u boljim vremenima, naravno) je korišćenje prednosti privremenih ponuda, popusta i promocija. Ako ne nasedate na zamke, ako pažljivo proučavate akcije, prethodne i nove cene, izaći ćete iz supermarketa sa manjim računom.
Znajte da su ponude prvenstveno tu da vas nateraju da kupite više. Zato pratite sledeće savete:

Kupujte samo one snižene proizvode koje zaista koristite. Nemojte biti u iskušenju da kupujete stvari koje inače ne biste jer vam nisu potrebne.
Ponekad dobijate veći popust pri kupovini većih količina. To je naravno dobro za vaš novčanik, ali proverite sami da li su vam zaista potrebni svi ovi dodatni proizvodi. Ne kupujte previše (svežih) proizvoda, samo zato što je to ponuda. Bacanje košta.
Uvek izračunajte da li zaista imate koristi od popusta ili dodatka koji dobijate „besplatno“. U prodavnicama vam brojevi, sniženja i džabe često zaigraju pred očima i tada više ne možete da vidite suštinu. Koristite svoj kalkulator kada ste u nedoumici oko cena: 15 posto popusta pri kupovini dva proizvoda za pranje, da li je račun tačan?
Nemojte da vas zavode brojke i procenti koji vam obećavaju mnogo, ili ‘besplatno’. Uvek  imajte na umu da „besplatno“ često ima skrivenu cenu. Pomislite samo na ‘besplatne’ nalepnice ili gadžete koje ponekad dobijete u supermarketu. Pre nego što to shvatite, kupićete gomilu skupljih proizvoda da biste upotpunili svoju kolekciju. Zapamtite: ne postoji ništa besplatno, sve košta!

4. Odredite budžet za sitnice u kojima uživate

Čim izađete iz kuće, okruženi ste trgovinama i padate u iskušenje zbog stvari koje volite, ali vam nisu stvarno potrebne:  slatkiši u pokretu, cipele, knjige, igrice, kafa na pari u modernom kafiću…

Sa nedeljnim ili mesečnim budžetom za stvari koje vas iskušavaju i na koje obično trošite mnogo novca, možete nastaviti da uživate u životu, a da to ne napravi rupu u vašem novčaniku. Ako je vaš nedeljni ili mesečni budžet za vaše zadovoljstvo iscrpljen, prestajete da kupujete. Na ovaj način možete nastaviti da uživate u životu do mile volje i da vam na kraju meseca ostane novca.

5. Prodajte auto

Radikalan savet, ali veoma profitabilan: prodajte svoj automobil. To je jedna od najvećih ušteda koje možete napraviti, ako ne i najveća. Danas postoji toliko mnogo drugih načina za kretanje. Uzmite (električni) bicikl, javni prevoz, uber. Računajte svoj profit: bez skupe kupovine svakih nekoliko godina, bez osiguranja i poreza, registracije, bez skupog održavanja, benzina…

Ako se ne usuđujete na ovako ogroman korak, razumemo vas potpuno. Ali, auto – dijeta nije loš potez. Sve što treba da uradite jeste da parkirate svoj auto i koristite ga samo u slučaju nužde. Uštede će svakako biti-

6. Biti previše veran se ne isplati

Biti veran svojim idealima, sebi, partneru, prijateljima je odličan kvalitet, ali ako želite da uštedite novac, bilo bi dobro da s vremena na vreme ne budete previše verni. Biti previše lojalan prema, na primer, komunalnim preduzećima kao što su vaš snabdevač energijom, osiguranje ili osiguravač, internet provajder… nažalost, ne isplati se. Pregledajte svoje polise osiguranja (za svoj dom, svoju porodicu, zdravstvenu zaštitu, osiguranje automobila, komunalne usluge kao što su snabdevači energijom i gasom) najmanje jednom godišnje i promenite firmu ako primetite da neko daje bolje uslove.

7. Hrana nije otpad!

Bacanje hrane nam odnese 120 evra. Taj iznos (po članu porodice!) možete uštedeti u proseku godišnje ako pametnije koristite hranu. Istraživanja pokazuju da svako od nas baci u proseku oko 34 kilograma hrane godišnje,  Uglavnom bacamo hleb, povrće i krompir (proizvode), voće i gotova jela i meso, ribu i živinu, ali se tek tako bacaju i mlečni proizvodi i alkohol.

Zašto bacamo toliko dobre i upotrebljive hrane? Kupujemo previše i nepromišljeno, kuvamo previše izdašne porcije i onda ne jedemo ostatke (više od polovine težine bačene hrane dolazi od ostataka!). Ili je pustimo da se pokvari i ponekad je bacimo prebrzo.

Sve ovo ne samo da košta mnogo novca, već je i veoma loše za životnu sredinu. Otpad hrane je odgovoran za osam posto globalne emisije CO2. Krajnje je vreme za akciju!

Izvor vesti: marieclaire.be

Izvor slike: Nattakorn Maneerat/iStock/GettyImagesPlus