Skinni Société: Kada mršavost postane klasni fenomen

Pre nekoliko meseci, slučaj Liv Schmidt, 23-godišnje influenserke koja je postala viralna zbog opsesivnog predstavljanja (i prodaje) ideje da bude mršava, poreplavio je svedske medije i pokrenuo žestoke debate o granicama zdravog života.

Liv Schmidt je mnogo više od pukog viralnog sadržaja, to je dokaz o tankoj granici između blagostanja i poremećaja.

Skinni Société je simptom i ogledalo – društva u kojem se kultura samousavršavanja i kontrole težine razvila u simbol društvenog statusa i prihvatanja. Ono što se otkriva kroz njen slučaj je sirov zapis o tome kako kultura „blagostanja“, kontrole težine i pozitivnog odnosa prema telu koegzistiraju, sudaraju se, a ponekad se i urušavaju.

Skinni Société – mršavost dokaz vrednosti

Ili npr. @7.77itgirl, tip mlade žene koja se budi u 6, radi jogu, pije maća čaj i produktivno radi u prelepom osunčanom stanu, u suštini je najnovija verzija ideala mršavosti. Lepo obučena, uz samopomoć, sve rasprostranjeniju kombinaciju nakon Kovida.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели 𝓝. (@7.77itgirl)

Slučaj Liv Schmidt pokazuje koliko lako viralni sadržaj može uticati na život i jedan, naizgled običan, segment kao što je ishrana pretvori u poremećaj.

– Mnogi kojima pomažemo kažu da je početni podsticaj za njihov poremećaj u ishrani došao sa društvenih medija – rekla je Akiera Gilbert iz Project Heal-a za The Wall Street Journal.

Dakle, krivica nije samo na medijima, već i na nama kao korisnicima i pratiocima ponuđenog sadržaja… Zašto nastavljamo da gledamo u to?

Kontroverzna weight-loss influenserka Liv Schmidt kaže da je njen cilj da pomogne ženama da se osećaju udobnije u svom telu. Problem je u tome što je granica između osnaživanja i patološke opsesije težinom nejasna, posebno kada se komercijalizuje.

Kako je trvrdila, pomenuta influenserka je isključila maloletnike iz svojih grupa. Pa ipak, istraga The Cut-a otkrila je da su mlade devojke učestvovale, razmenjivale savete o neuhranjenosti i patnje u tišini. I negde tamo, pozitivnost prema telu dostiže svoju granicu, kada prihvatanje svog tela znači izgladnjivanje.

Konačno, reagovali su TikTok i Instagram. Ali ne preventivno, već nakon javnog negodovanja. Algoritam koji promoviše takav sadržaj i dalje nema moralni kompas, a influenseri, bez obzira koliko su autentični, i dalje su deo tržišta.

Zato, primer Liv Schmidt nije izuzetak u digitalnom dobu, gde se mršavost prodaje kao statusni simbol i konzumira kao nužnost. Istovremeno, prednosti farmaceutskog mršavljenja najbolje se oslikavaju na primeru Ozempika, koji je prošle godine ostvario astronomsku prodaju.

Danas, telo je predstavljeno kao projekat, a farmaceutski ili nutritivni izvori su samo alat.

Mršavost – način život ili ideologija?

Od instagramičnih detoks sokova do zaokupljenosti sobom kod Generacije Z, „briga o sebi“ postala je kategorija sadržaja sa zastrašujućim uticajem. U ovom kontekstu, biti mršav više se ne predstavlja kao dijeta. Ideal mršavog tela nije samo estetski ili psihološki. Skinni Société je identitet, specifična estetika i klasno obeležje.

Izvor slike: Deagreez, aaaniram/Getty Images

Nastavite da čitate

Bruk Šilds odlučila: Više ne juri za mladošću, želi da uživa

Holivudska zvezda konačno pronašla recept za srećan život