Zašto su žene pogođenije depresijom i koja je razlika u odnosu na muškarce?

21. septembar 2024.

Zašto su žene podložnije?

Depresija je problematično stanje mentalnog zdravlja koje pogađa oba pola. Međutim, da li postoji razlika i kako depresija pogađa žene?

U Ženskoj depresiji, psihijatrikinja Lusi Džoli (Lucie Joly) analizira sa Hugom Botemanom (Hugo Bottemanne) poreklo rodne slabosti. Knjiga je namenjena kao forum za podizanje svesti o problemima mentalnog zdravlja žena koje su dvostruko više pogođene simptomima depresije nego muškarci.

Kako depresija pogađa žene i zašto je češća kod ovog pola?

U ovoj knjizi, Džoli ukazuje na hormonske fluktuacije kao primarni uzrok skoro generalizovane ženske nelagodnosti. Međutim, „kulturni i društveni aspekt“ i pre svega direktno i indirektno nasilje su takođe krivac za ovo. Žene su i dalje diskriminisane i žrtve sesksističkog medicinskog sveta dobijaju pogrešnu dijagnozu i ne mogu da dobiju adekvatno lečenje.

Depresija kod žena ima specifične karakteristike. Za razliku od muške depresije, koja je često obeležena „klasičnim” simptomima, žene češće pate od „atipičnih” znakova: pojačanog apetita i sna, često praćenih povećanjem telesne težine, fizičkom i mentalnom uznemirenošću, kao i bolom u telu, uključujući osećaj težine u udovima.

„Podaci su nedvosmisleni: žene su dvostruko više izložene riziku od depresije od muškaraca. Između 8% i 16% žena starosti od 18 do 50 godina doživiće depresivnu epizodu tokom svog života, a procenat se povećava za 20% kod trudnica ili žena nakon porođaja, a 30% za one u socijalno nesigurnim situacijama“, objasnila je Džoli.

Pored toga, žene su sklonije anksioznosti i razmišljanjima. Studije takođe pokazuju da njihove depresivne epizode traju duže, evoluiraju u hroničniju formu i imaju povećan rizik od recidiva nakon oporavka. Prvi znaci depresije uglavnom se javljaju kod žena u ranom odraslom dobu, dok se kod muškaraca javljaju kasnije.

Glavni krivac su hormonske fluktuacije

Jedan od glavnih ključeva za razumevanje kako depresija pogađa žene su hormonske fluktuacije koje se javljaju u različitim fazama njihovog života, kao što su menstruacija, trudnoća, postpartum i menopauza. Ove hormonske promene imaju dobro poznat uticaj na neurotransmitere.

Upečatljiv primer uticaja hormonskih fluktuacija na raspoloženje je predmenstrualni disforični poremećaj, koji karakterišu depresivni simptomi kada se nivoi progesterona i estrogena povećavaju između ovulacije i početka menstruacije. Poremećaj koji ne treba mešati sa predmenstrualnim sindromom.

Drugi period visokog rizika je predmenopauza (dve do pet godina pre poslednje menstruacije), tokom koje 10 do 30% žena pati od depresivnih poremećaja. Prestanak ovulacije i proizvodnje hormona od strane jajnika izaziva preokret u periodu od 5 do 10 godina. Većina žena tada doživljava valunge, probleme sa spavanjem i suvoću vagine. Neki, bez istorije, razvijaju takozvanu depresiju „predmenopauze“.

Koji su društveni aspekti koji dovode do depresije kod žena?

Postoji kulturni i društveni aspekt koji se mora uzeti u obzir u životu žena: uslovi rada, bračna organizacija, profesionalno uznemiravanje, ne zaboravljajući nasilje. Svi ovi faktori igraju ulogu u prevalenciji depresije.

Depresija kod žena je pravi problem javnog zdravlja. Zbog velike rasprostranjenosti i svojih posledican na fizičko, mentalno i socijalno zdravlje, utiče ne samo na pojedince, već i na njihove porodice i društvo u celini.

Depresija kod žena može povećavajuti rizik od hroničnih bolesti kao što su bolesti srca, dijabetes i gojaznost. Takođe je povezan sa anksioznim poremećajima, poremećajima spavanja i hroničnim bolom.

Kako da smanjimo broj žena obolelih od depresije?

„Od ključne je važnosti zauzeti personalizovan pristup lečenju depresije kod žena. Ova vizija, još uvek relativno nedavna u medicini, već je pokazala značajan napredak u kardiologiji, gde se simptomi i faktori rizika specifični za žene sada bolje uzimaju u obzir u lečenju infarkta miokarda, na primer“, objasnila je Džoli.

„Depresija sledi istu logiku: pošto se kod žena različito manifestuje, neophodno je ponuditi prilagođenu i individualizovanu medicinu.

Na primer, za postporođajnu depresiju, personalizovana medicina je omogućila razvoj novog lečenja u Sjedinjenim Državama. Takođe razmišljamo o molekulima ili dozama koje više odgovaraju ženskim potrebama. Međutim, ovo zahteva veće uključivanje žena u klinička ispitivanja.

Ranije je postojala zabluda da će hormonske varijacije iskriviti rezultate. Danas, uzimajući u obzir ove fluktuacije, garantujemo bolju brigu o ženama.”

Snežana Vranić

Snežana Vranić je autorka koja vrlo rado istražuje teme zdravlja i gastronomije, što je prešlo i u njen profesionalni angažman. Međutim, njeno polje interesovanja obuhvataju i teme povezane sa astrologijom, kao i razumevanjem međuljudskih odnosa. Snežana je aktivan autor i na portalu lepotaizdravlje.rs.

Izvor slike: Egoitz Bengoetxea Iguaran/GettyImagesPlus