Da li obraćate pažnju na duhovnu higijenu?
Duhovna higijena nije isto što i mentalno zdravlje
26. јун 2023.
| Aleksandra DudvarskiU vreme kada su perfekcionizam i visoki standardi veličane vrednosti – posebno na poslu – ljubaznost prema sebi i samosaosećanje se bore da nađu svoje mesto. A posebno zato što važi pravilo da, da bismo postali „najbolja verzija sebe“, bolje je da težimo ka izvrsnosti, nego da se s vremena na vreme tapšamo po ramenu. Međutim, učenje da se dobro ponašate prema sebi je puno prednosti.
Zaista, ako smo stroži prema svojim postupcima i greškama nego prema onima oko nas, zaslužujemo isto koliko i drugi da dobijemo saosećanje, ljubav i dobrotu. Jer iskazivanje samosaosećanja znači dati sebi priliku da se bolje suočimo sa poteškoćama, da se lakše otvorimo drugima i steknemo samopouzdanje.
Ali onda, kako možete uspeti da se brinete o svom mentalnom zdravlju?
Samosaosećanje ili ophođenje prema sebi kao što biste se odnosili prema voljenoj osobi
„Saosećajnost je činjenica da možemo da podržimo, umirimo, utešimo jedni druge u teškim trenucima kao što bi to činili sa voljenom osobom u teškoćama. Konačno, ova tehnika pokušava da razvije dobronamerne stavove, podršku i pomoć prema sebi- stav koji prirodno imamo prema drugima“, počinje Marine Paucsik, psiholog i doktor psihologije na Univerzitetu u Grenoblu.
Popotrebno je postići pravičnu ravnotežu između unutrašnje kritike naših izbora i neuspeha i prihvatanja naše ljudskosti i naših slabosti. To je prihvatanje sebe uprkos vašim greškama i ljubazno ophođenje prema sebi. „ Saosećanje je uvek kompromis sa samokritikom“, precizira Paul Gilbert, psiholog, za Gardian.
A prema Alice Boyes, psihološkinji i autorki „Produktivnost bez stresa: Personalizovani komplet alata koji će postati vaš najefikasniji i kreativniji ja“, u postu za Harvard Business Review, samosaosećanje ima četiri jednostavna elementa: „korišćenje brižnog tona, uviđanje da je bol univerzalno ljudsko iskustvo, uravnotežen pristup negativnim emocijama koje se ne potiskuju i ne preuveličavaju, i očekivanje da donesemo najbolju moguću odluku u situaciji u kojoj se nalazimo.“
Ali zašto razvijati takav kvalitet kao što je samosaosećanje? „Osim činjenice da će nam omogućiti da mobilišemo naše resurse i svoje veštine – i stoga da pokažemo otpornost u suočavanju sa nedaćama – samosaosećanje nam pomaže da imamo bolju percepciju sebe. Da se manje poredimo sa drugima. Ovo će promeniti naše viđenje problema i poteškoća“, nastavlja stručnjak Marine.
Dobronamernost okrenuta prema ličnosti koja nam pomaže da prihvatimo sebe onakvima kakvi jesmo, da steknemo samopouzdanje i da drugima ponudimo istinitiju verziju sebe. „Saosećanje je korisnije za naše psihičko blagostanje od samopoštovanja, jer je povezano sa većom emocionalnom otpornošću, preciznijim samopoimanjem, brižnijim odnosom, kao i sa nižim faktorima samopoštovanja- narcizmom i reaktivnim besom “, kaže istraživač Kristin Neff za Psichology Today.
Zato što je ophođenje prema sebi dobronamerno i ljubazno takođe i pre svega prvi korak u ophođenju prema drugima na isti način. „Ako sam ljubaznija prema sebi, onda sam dostupnija, a samim tim i sposobnija da se povežem sa drugima“, dodaje psihoterapeutkinja Marine. Negujući saosećanje prema sebi, moći ćemo bolje da ga osetimo prema drugima. Stav empatije, razumevanja i prihvatanja koji će se osećati u našim prijateljskim, porodičnim, pa čak i profesionalnim odnosima.
Dakle, postoje mnoge prednosti razvijanja više ljubavi i poštovanja prema sebi. Posebno zato što će naša unutrašnja veza biti najduža veza u našem životu. „Dakle, na ovom dugom putu, da li biste želeli da sa sobom povedete svog samokritičara ili svog saosećajnog prijatelja?“, pita Deborah Lee- psihološkinja.
Ali kako onda postati saosećajniji, posebno u teškim vremenima? „Morate prvo da prepoznate da ste u poteškoćama. I pokušajte da se fokusirate na svoje veštine, na ono što postižete. I na kraju, kažite sebi da ste nesavršeni, da je ljudska priroda ranjiva i da su teška iskustva deo života, ali da dajete sve od sebe. Tri faze koje zauzimaju stubove samosaosećanja: svest opoteškoćama, dobronamernost i osećaj opšte humanosti “, kaže Marine.
Psiholog Christopher Germer, u svojoj knjizi „The Mindful Path to Self-Compassion“, predlaže nekoliko tehnika za postizanje samosaosećanja (jer ljubav prema sebi ne dolazi preko noći): Uutešite svoje telo (pojedite nešto zdravo, odmorite se, idite na masažu), napišite sebi pismo (opišite bolan trenutak bez okrivljavanja sebe), ohrabrite se (razmislite šta biste rekli prijatelju) i na kraju praktikujte svesnost (posmatranje misli bez osuđivanja bez potiskivanja ili poricanja ).“
Aleksandra Dudvarski, s bogatim iskustvom koje obuhvata više decenija rada u novinarstvu, istaknula se kao ključna figura u Color Media International kompaniji. Kroz svoju impresivnu karijeru, Aleksandra je doprinosila širokom spektru publikacija, uključujući prestižne titule kao što su Marie Claire, Bravo, i Lepota&Zdravlje, pokazujući izuzetnu svestranost i stručnost u različitim žanrovima i temama. Kao urednik Marie Claire, ona je uspela da ovom magazinu udahne jedinstveni glas i perspektivu, čime je privukla široku čitateljsku publiku zainteresovanu za modu, kulturu i društvene teme.
Izvor vesti: www.marieclaire.fr
Izvor slike: LittleBee80/iStock/Getty Images Plus via Getty Images
Duhovna higijena nije isto što i mentalno zdravlje
Wellness, ili potraga za njim, oduvek je bio moj bliski saputnik.
Kako da se oslobodimo ovih toksičnih refleksa?
Kako da napiunite baterije za novu radnu nedelju?
I svi smo skloni ovom zločinu..
Kako da se izborimo sa njima?
Psihički odmor je ključan...