Može li AI psiholog razumeti ono što ni sebi ne umete da priznate?

13. јун 2025.

Da li AI psiholog može zameniti lični kontakt? Istražujemo kako veštačka inteligencija kao terapeut utiče na mentalno zdravlje.

U 2025. godini pitanje više nije „Mogu li mašine misliti?“, već: „Mogu li mašine osećati?“. Ova dilema, koju je prvi put postavio Alan Tjuring 1950. godine, danas se konkretizuje kroz sve širu upotrebu veštačke inteligencije u ulozi digitalnog terapeuta. Od emocionalne podrške do trauma, AI ulazi u najosetljivije sfere čovekove psihe.

Da li AI psiholog može biti terapeut?

Aplikacije kao što su Replika, Wysa, Woebot i Pi predstavljaju se kao dostupni, empatični i diskretni saputnici kroz anksioznost, stres ili usamljenost. AI psiholog u ovom kontekstu nudi korisnicima sigurnost bez osude, dostupnost 24/7 i brzo olakšanje. Cena i stigma koje idu uz klasične psihoterapije dodatno ubrzavaju popularnost ovih alata.

Ali, koliko zapravo veštačka inteligencija može razumeti kontekst, dvosmislenost i emocionalne nijanse koje su ključne u terapiji? Većina aplikacija funkcioniše koristeći programirani odgovor i može ponuditi utehu, ali ne i konkretno rešenje.

Gde prestaje podrška AI terapije, a počinje rizik?

Veštačka inteligencija kao terapeut nosi sa sobom niz potencijalno opasnih zabluda, naročito kada su u pitanju mladi kojima emocionalna zrelost još uvek nije razvijena. Generacija Z, koja se formira uz digitalno komuniciranje, najčešće koristi AI terapeutske apilikacije, ali i najlakše meša algoritamsku pažnju sa autentičnom empatijom.

Stručnjaci upozoravaju na to da AI psiholog ne prepoznaje suicidalne misli, slojevite traume, niti nesvesni mehanizam odbrane. Kada su u pitanju ekstremni slučajevi, oslanjanje isključivo na veštačku inteligenciju može dovesti do pogoršanja stanja. Korisnik ostaje u digitalnom ehu sopstvenih problema, bez spoljne kontrole ili intervencije.

AI kao psihološka pomoć, a ne zamena

ChatGPT terapeut može imati korisnu ulogu za vođenje dnevnika, smirivanje u hitnim situacijama, pa čak i u praćenje obrazaca ponašanja. Međutim, ona ne može i ne sme biti zamena za kontakt s psihoterapeutom.

Pravi napredak u mentalnom zdravlju dolazi kroz samospoznaje, otpor, tugovanje i rast, a to su procesi koje nijedan algoritam ne može u potpunosti razumeti ili voditi. Ljudska prisutnost, intuicija i saosećanje ostaju nezamenjivi elementi svake prave terapije.

Miljana Momirović

Diplomirana ekonomistkinja i stručnjakinja za digitalni marketing, novinarsko iskustvo je stekla na portalima lepotaizdravlje.rs i casadesign.rs. Strastvena zaljubljenica u skincare inovacije i minimalistički stil, prati najnovije trendove – posebno kada su u pitanju visoka moda i lepota. Slaba tačka su joj vanila parfemi i dobro rumenilo.

Izvor slike: ratpack223 - GettyImagesPlus