1. Home
  2. /
  3. Top priče
  4. /
  5. People pleasing: Zašto previše...

People pleasing: Zašto previše udovoljavate drugima?

30. јун 2023.

| Ranka Bulatović
Da li radite svakog dana do 20 časova, i iako ste stalno iscrpljeni, jednostavno ne možete da kažete ne? Zar nemaš želju da vikend provedeš sama, a ipak odeš kod roditelja samo da bi im udovoljila? Ne usuđujete se da iskažete  svoje mišljenje i kompulzivno izbegavate sukobe?  

Kada neko ne može da kaže ne drugima i teško postavlja granice, koristi se izraz  people pleasing. Šta to tačno podrazumeva i koje su to osobine na osnovu kojih se može prepoznati people pleasing?

Šta podrazumeva people pleasing

Osnovna definicija je grubo formulisana kao želja za dopadanjem, pa sama radnja se vezuje za osobu koja svoje ponašanje prilagođava potrebama drugog, dok istovremeno svoje potrebe potiskuje u drugi plan. Za njih ugađanje drugima predstavlja izvor zadovoljstva. Iako u datom trenutku ovakvo ponašanje izaziva kratkotrajno pozitivno osećanje, kasnije se osoba ne oseća prijatno.Jer ako osoba stalno stavlja svoje potrebe u drugi plan, neminovno je da se jave frustracije.

Ovakvo ponašanje se može pojaviti čak i u potpuno banalnim situacijama, na primer, kada u kafiću ne tražimo ono što zaista želimo, već sledimo želje drugih. Ali to može ići sve do ekstremnih situacija, gde se dotična osoba može čak i izložiti opasnosti jer veruje da je to ono što je potrebno da bi bila prihvaćena. Ili da se to od nje očekuje. Osoba želi da ima dobar odnos sa drugima, jer u tom slučaju ona ima pozitivniju sliku o sebi.

Izbegavanje sukoba

Činjenica je da people pleaser uvek pokušava da udovolji drugoj osobi i potiskuje sebe u drugi plan i maksimalno izbegava sukobe. Stalno teži odnosima koji su beskonfliktni i harmonični, što uopšte nije realno. Osoba ne zna kako da se nosi sa negativnim osećanjima koja proističu iz sukoba i na tome se zapravo zasniva ovakvo ponašanje.

Pošto potrebe osobe koja stalno udovoljava nikada nisu zadovoljene, ona gomila ogromu ljutnju. Za ta loša osećanja okrivljuju druge, a sve to može čak dovesti do svojevrsne eksplozije, ali ne nužno. Za neke, to dovodi do sve veće depresije, značajnog povećanja anksioznosti ili povlačenja od ljudi.

Kako okolina reaguje na people pleasing

Osobe koje stalno udovoljavaju drugima prilagođavaju svoje ponašanje kako bi zadovoljili potrebe drugih, nadajući se da će tako njihov odnos biti kvalitetniji . Ali se u međuvremenu u njima javlja frustracija i ozlojeđenost zbog njihovog samopožrtvovanja, a u u mnogim slučajevima izazivaju nelagodnost i drugoj osobi. Posle nekog vremena, oni oko njih mogu osetiti da zaista nemaju pojma šta people pleaser zaista želi, jer on nikada otvoreno i iskreno ne iznosi svoje mišljenje. Dakle, u stvarnosti, nijedna strana neće biti u potpunosti zadovoljna ovakvim ponašanjem.


Kako se uopšte razvija ovakav obrazac ponašanja

Sve može započeti još u detinjstvu. Počinjemo da se družimo u različitim zajednicama, pojavljuju se očekivanja koja nam postavljaju, čak i naši roditelji. Problem može da predstavlja i to što roditelj ne može pravilno da upravlja fazama samorazvoja svog deteta. Kada je dete nagrađeno što je mami ili tati pružilo trenutke radosti, ili je kažnjeno zato što se  usudilo da kaže ne i time rastužilo roditelje.

Sposobnost da se kaže ne pojavljuje se oko druge godine i veoma je važna faza u razvoju. S druge strane, neki roditelji i odrasli to tumače da dete ne sluša, da se protivi, da nije vaspitano. I kreću da ga prevaspitavaju.

Setite se samo primera kad smo bili mali i kako se od nas očekivalo da poljubimo svakog rođaka ili da se ne opiremo kada nas grle i ljube. Nismo mogli da kažemo ne, da se suprotstavimo. I to je jedan od faktora koji utiče na to da osoba kasnije postane people pleaser.

Kako izaći iz začaranog kruga

Ako je ovaj proces izuzetno moćan i duboko ukorenjen u nekoga, osoba će teže postavljati neophodne granice. Najbitnije je da osoba sama shvati da je upala u obrazac people pleasing i da svesno krene da se menja. Prvo treba prepoznati  situacije u kojima se ovo ponašanje dešava i osećanja povezana sa njim. Nećemo preko noći savršeno nacrtati i postaviti granice.

Recimo da je neko odrastao sa sopstvenim granicama koje uopšte nisu uzete u obzir, a onda to shvati kao odrasla osoba i želi da to promeni. U takvom slučaju čak može biti teško odrediti gde su naše granice. Da, jer naš unutrašnji kompas nije usklađen.

Može nam pomoći da ispravimo stvari u svojim glavama ako sebi postavimo sledeća pitanja: zašto bih ja dobijao manje pažnje i poštovanja od drugih? Zašto moje potrebe vrede manje od drugih? Moramo da postanemo svesni da smo ljudi istog ranga kao i svi ostali.

 

 

Izvor vesti: https://marieclaire.hu

Izvor slike: gradyreese/gettyimages.co.uk