Ocenjujem nominacije za Oskara: Najbolji film

Pogledala sam svih 10 naslova i podelila svoje mišljenje. Nominacije za Oskara su zaista ozbiljne ali ovo je, za mene, Najbolji film.

Teško je pronaći rang-liste ili recenzije visoko hvaljenih filmova iz perspektive prosečnog gledalaca. Ne shvatajte me pogrešno – potpuno razumem koliko je važna detaljna analiza pravog filmskog kritičara jer naslovi ovakvog kalibra zaslužuju ozbiljno posmatranje. Ali, ako samo želite da saznate šta je trend, dok se čeka dodela Oskara 2. marta, ja sam tu da vam pomognem.

Ovo je isključivo moje subjektivno zapažanje, pa ga uzmite sa dozom rezerve. Dok smatram da su svi filmovi vredni gledanja, ovako bi ih ja rangirala od najlošijeg ka najboljem.

Ocenjujem nominacije za Oskara: Najbolji film

Emilia Pérez

Iskreno, mogla bih napisati disertaciju o svojim osećanjima dok sam ga gledala, ali ću se potruditi da budem što konciznija. Pored same kontroverze i glumačke postave, ovaj film je – bez boljeg izraza – komično užasan. Cenim ambiciju da se uhvati u koštac sa teškim temama, ali realizacija je promašena. Tempo je suviše brz, a deluje kao da ima 57 rupa u zapletu zbog kojih sam do samog kraja ostala zbunjena. Činjenica da je film dobio brojne nominacije za Oskara ove godine, ostaje prava zagonetka. Jedino što mi je zapalo za oko jeste izvanredna gluma Zoe Saldane u sporednoj ulozi. Ukratko, bila bih razočarana da vidim da ovaj naslov bude proglašen za Najbolji film, s obzirom na konkurenciju.

Dune: Part 2

Iako nije baš žanr koji preferiram (nisam ljubiteljka naučne fantastike), moram priznati da je ovo solidan film sa izvanrednom postavom (zdravo, Zendaya), ludim specijalnim efektima i zvučnom produkcijom koja zaslužuje 10 od 10. Osećala sam se kao da sam zaista u tamo, a ne kod kuće pred ekranom. Preporučila bih ga ako su trileri vas izbor, ali kad je reč o kategoriji Najbolji film, ostavljam to za drugi naslov.

Wicked

Ovaj film mi je drag, jer još od detinjstva obožavam taj mjuzikl. Ipak, nije ispunio moja lična očekivanja. Ariana Grande imala je fantastičnu izvedbu (držim fige da dobije nagradu Najbolja sporedna glumica), Cynthia Erivo-v glas mi je doslovno razbio mozak, a scenografija je bila zapanjujuća. Međutim, kad se posmatra kompletna slika za kategoriju Najbolji film, ne mislim da je konkurencija. Neki od izbora glumaca bili su pomalo netipični, mnoge scene delovale su razvučeno ili nepotrebno, a neki CGI efekti bili su toliko grubi da sam se doslovno zapitala: „Kako je ovo uopšte prošlo provere?“ Zabavno je za gledanje i razumem zašto je popularan, ali je daleko od revolucionarnog.

The Brutalist

U pitanju je film za prave kinematografske entuzijaste, a ja nisam baš među njima. Dug, gust, kompleksan i zahtevan za shvatanje. Ovo ne znači da je loš, već jednostavno nije za moj ukus. Adrien Brody i Felicity Jones pružaju fantastične izvedbe, a kinematografija je zapanjujuća. Mnogi bi verovali da zaslužuje sve nagrade zbog istorijskih detalja, ali meni je nedostajao emotivni utisak. Zanimljivo je da sam celu predstavu verovala da je zasnovana na istinitoj priči, iako režiseri svesno nisu želeli da emuliraju stvarne ličnosti.

A Complete Unknown

Kao verna obožavateljka Timothée Chalamet-a, znala sam da ću uživati u ovom filmu. Takođe, kao veliki fan Bob Dylan-a i Joan Baez, očekivanja su bila visoka. Ipak, film je ispao srednje prosečan. Zabavan je za gledanje, naročito zbog činjenice da su glumci pevali i svirali uživo, uprkos nedostatku muzičkog iskustva. Posebno me je fascinirala neobična situacija u kojoj Bob Dylan iz stvarnog života odbija da prizna postojanje filma, kao i prikaz zlokobne veze u filmu koji je dobio visoke kritike.

Nickel Boys

Čini mi se da se o ovom filmu ne priča dovoljno, s obzirom na to koliko je izuzetan. Toliki aspekti su zapanjujući: gluma, kinematografija, priča i poruka – sve je prelepo, a istovremeno i srceparajuće. Nickel Boys je devastirajuć, ali i ključan – prikazuje borbu za pravdu naspram ugnjetavanja i nastavlja tradiciju filma koji nas teraju da se suočimo sa potisnutom američkom istorijom koja je često potisnuta ili izbledela u udžbenicima. Težak je za gledanje, ali veoma važan. Sve u svemu, preporučuje mga, mada mislim da ne bi trebalo da odnese nagradu za Najbolji film.

The Substance

Film se bavi moćnom i, na neki neobjašnjiv način, veoma važnom porukom – da žene gube na vrednosti kako stare i kako se njihova tela menjaju. Krvav, brutalan, jeziv i vrlo neprijatan – baš kao osećaj stalnog pokušaja da se ugodi današnjim standardima lepote. To je horor film  sa elementima telesnog straha, i to sa vrlo dobrim razlogom. Demi Moore dobija zasluženo priznanje za glavnu ulogu ove sezone – kako i treba. A kad uzmete u obzir kinematografiju, muziku i sve ostale elemente, to je zaista jedinstveni naslov koji svako treba pogledati.

Anora

Kada su u pitanju nominacije za Oskara, ovom bih dodelila nagradu za najzabavniji film. To je haotičan, gotovo lud san, ispunjen grubim dijalozima i nefiltriranim improvizacijama. Nikada se ni za sekundu ne usporava, a tempo je savršeno postavljen. Smejete se i držite na ivici sedišta veći deo vremena, dok istovremeno dodiruje teme društvenih podela, privilegija i zloupotrebe moći. Zaista predstavlja najbolje od oba sveta: smešno, ali bolno relevantno. Anora, volim te.

Conclave

Conclave me je iznenadio – očekivala sam sporiji tempo, a bila sam u neizvesnosti od početka do kraja. Film se bavi intrigantnim konceptom izbora novog pape, prikazujući kako kardinali ćaskaju, špikuju i pokušavaju da sabotiraju jedni druge, što podseća na pravu katoličku regrutaciju. Centralna ideja o tome koja vrsta osobe može biti smatrana „nedodirljivom“ postavlja mnoga pitanja: da li je papa svemoćno biće ili ipak ostaje u kontaktu sa ljudskim nesavršenostima? Sa izvanrednom glumom (Stanley Tucci, hvala ti!), besprekornim tempom i predivnom kinematografijom, Conclave je film koji tera na razmišljanje.

I’m Still Here

Ovo je bio film od kog nisam očekivala ništa posebno. Verovatno jer mediji nisu pravili preveliku buku oko njega. Ali onda, to je postala jedina tema o kojoj sam pričala naredna tri dana. I’m Still Here je film koji ostaje u mislima dugo nakon završetka projekcije. Pravo remek-delo koje zaslužuje ozbiljnu pažnju.

U srcu, priča je sirova i nepopustljiva: žena je primorana da preuzme odgovornost nakon što je njen muž nepravedno oduzet od strane vlade, boreći se sa teretom tuge dok drži porodicu na okupu. Vizuelno, film očarava hipnotišućom paletom boja, a prava snaga leži u poruci: ljubav i porodica su snage koje nas guraju napred čak i kada je život slomljen. Borba za pravdu je neumoljiva, bol nikada potpuno ne nestaje, a ljubav ostaje svetionik. Srceparajuće, moćno i duboko ljudsko – ovo je film koji, zaista, zaslužuje nagradu za Najbolji film.

Miljana Momirović

Diplomirana ekonomistkinja i stručnjakinja za digitalni marketing, novinarsko iskustvo je stekla na portalima lepotaizdravlje.rs i casadesign.rs. Strastvena zaljubljenica u skincare inovacije i minimalistički stil, prati najnovije trendove – posebno kada su u pitanju visoka moda i lepota. Slaba tačka su joj vanila parfemi i dobro rumenilo.

Izvor slike: Dimitrios Kambouris/Staff/GettyImagesEntertainment

Nastavite da čitate

Najbolje nove Netflix serije 2025. koje smo sačuvali