Intervju sa Tessom Hadley: Stiže nova knjiga „Free Love“

03 (Tesa Hedli) je najgore čuvana tajna u književnoj fikciji. Držite se oko novog i preporučenog odeljka knjižare duže od nekoliko minuta nakon Hadley izdanja i biće vam teško da ne vidite da je neko dodaje na svoju gomilu. U odsustvu ubistva ili magije (iako u njenoj najnovijoj knjizi ima mesta seksa, droge i komunizma), njene priče se prvenstveno bave svakim danom života britanske srednje klase: žalosti, preljubom, večerama uz džin. Međutim, počnite da verujete da ste na poznatom terenu, a ona će izvući prostirku Laure Ashley (Loru Ašli) pravo ispred vas. Jer ako su njeni romani dosledno dobri, oni su jednako dosledno razbijajući.

Tessa Hadley i slobodna ljubav

Njen najnoviji roman, „Free Love“ je napisan u istoj tradiciji. Radnja se odvija tokom godinu dana, počevši od annus mirabilis iz 1967. godine, a u središtu je slobodna ljubav Phyllis Fischer (Filis Fišer), domaćica u četrdesetim godinama koja napušta zatvorenu udobnost svoje porodične kuće u predgrađu da bi se upustila u aferu sa sinom porodičnog prijatelja od dvadeset i nešto godina. Roman se klacka između dva izrazito različita sveta: negovanog predgrađa doline Temze koje je ostavila porodica Phyllis, i kontrakulturnog haosa Ladbroke Grove 60-ih. Tipično za Tessu jeste što su oba jednako upijajuća.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Hot Redhead Media (@hot_redhead_media)

„Živimo u posledicama tog perioda“

Revolucija koja se odvija napolju – podzemna štampa, protesti na Grosvenor skveru, donošenje Zakona o abortusu – ispričana je kroz Phyllisinu sopstvenu revoluciju; iznenadna spoznaja da je „u svom starom životu bila samo napola živa“. Ali nemojte ni na trenutak pomisliti da Tessa nije hipersvesna da je „slobodna ljubav“ predstavljala sasvim drugačiju stvarnost za žene nego za muškarce.

„Meni je interesantno da te žene koje su se pobunile 60-ih i 70-ih, koje su se razvele od svojih muževa i otišle od kuće u potrazi za drugačijim. Dan po dan, onda je još dece i život ide dalje. “, kaže ona.

„Naravno, mislim da smo sada više razočarane. Bile smo deo života naših majki i baka i živele smo gledajući kako su se uhvatile za san o drugom načinu života – kako se odigrao i postao običan i svakodnevni. Živimo u posledicama tog perioda i mi smo korisnice njihovih sloboda.”

Tessa, koja je rođena 1956. i postala punoletna 70-ih godina, priseća se kako su u njenoj mladosti „revolucionarni, radikalni muškarci bili toliko prezirni prema feminizmu. Rekao bih da je to sporedna stvar; to je odvraćanje pažnje od pravog klasnog rata i svega toga. Skuvaj čaj.”

Pa ipak, „Slobodna ljubav“ nije jasna priča o feminističkoj heroini koja beži od konvencije za koju biste mogli da mislite da jeste. Kao i mnogi od Tessinih likova, Phdyllis je delimična prema kontradikciji. Ona više nije apolitična domaćica koja ne razmišlja o muževljevom poslu, ali nije ni naročito politički oštra u svom novom životu. Ako je išta više nego pohvalno hrabra, verovatno je tu samo iz zabave.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Jenny (@missjmiller)

Ono što Tessu čini feminističkom spisateljicom je njeno odbijanje da osudi svoje ženske likove. U stvari, ona odbija da osudi bilo koga od njih, ali uvek se čini da su žene te koje koje su optužene.

„Gledam zašto ljudi rade ono što rade“

„Ne izvinjavam je,“ ističe Tessa kada govori o Phyllisinoj tuzi  jer je njen sin Hugh  (Hju) poslat u internat protiv njene želje. „Ali gledam zašto ljudi rade ono što rade i zašto bi odjednom mogli da preuzmu skok u rizik i ugroze sve i skoro sve izgube, jer će možda da dobiju nešto zauzvrat.“

Skoro čini da izgleda lako. Da li pisanje postaje lakše s vremenom? „Ne, apsolutno ne“, odgovara ona sa osmehom. „Svaki roman stvara novo pitanje koje morate da rešite. ( Slobodna ljubav je njena osma knjiga.) „Ali dolazi do osećaja da imate čitaoce sa sobom i da oni misle da je ono što ste do sada uradili u redu. To stvara neku vrstu samopouzdanja i čini suočavanje sa problemom svakog romana manje mučnim. Iako još uvek ima neke muke na putu…”

Tessa, koja nije objavila svoju prvu knjigu do 46. godine, dobro je upućena u frustracije zbog neuspeha da napiše priču koju želi. Nakon studija engleskog na Univerzitetu u Kembridžu, upoznala je svog budućeg muža Erica Hadleyja (Erika Hedlija) na Pedagoškom fakultetu i venčali su se i dobili decu. Počela je da piše u drugoj polovini svojih dvadesetih, pisajući četiri ili više romana koji su od tada bili ograničeni na deponiju.

„Ne mogu da vam kažem šta se dešava u vašim četrdesetim kada pomislite, ‘Znam ko sam'“

„Stvarno sam se osećala kao da radim pogrešnu stvar sa tim knjigama“, kaže ona sada. „Osećam se kao da sam pokušavala da napišem tuđe knjige. Dugo sam bila upečatljiva, a ne nasilna. Samo sam obožavala pisce koje sam volela.” (Čitanje, kaže, i „pričanje o knjigama” su joj i dalje najveće zadovoljstvo.) „Ne mogu ni da ti kažem šta se dešava u četrdesetim kad odjednom pomisliš: ‘Znam ko sam. Znam kako zvučim.’ Ja sam samo ovo, znate, majka i ćerka i osoba koja živi na ovom svetu. I to je ono o čemu moram da pišem.”

Ona zastaje pre nego što se ispravi: „Ne, nisam baš tako želela da to kažem. Znate, misterije o kojima želite da pišete? Moram da pronađem put do tih misterija kroz ovaj materijal koji je pri ruci. Pretpostavljam da sam to pronašla.”

Ako je ikada sumnjala u to da li će uspeti, brz pogled na bilo koji od njenih omota za knjige trebalo bi da je umiri. Kritičari su uglavnom hvalili njenu najnoviju knjigu (i sedam prethodnih). Ona je, u svom svom majstorstvu zanata, spisateljica.

Pa koja je njena tajna? „Nikada ne treba da komplikujete stvari zbog toga“, kaže ona – dobar savet, po svemu, generalno za život. Hvala Bogu, njeni likovi se toga ne pridržavaju.

Izvor vesti: marieclaire.co.uk

Izvor slike: Bryan Bedder / Stringer via Getty Entertainment