Markiza Luisa Casati: Žena poznata kao živo umetničko delo
Priča o ženi koja je živo umetničko delo
27. јануар 2023.
| Hana DunđerovKobasice koje padaju sa neba, hrenovke zapetljane u poljupcu: ovo su samo neka od dela sa izložba Trans Formam u Galleria Poggiali u Firenci u kojoj austrijski umetnik otvoreno kritikuje društvo kroz 22 nadrealna dela.
Ako izdvojite vreme i samo bacite oko na njegove radove shvatićete da ne postoje granice za maštu austrijskog umetnika Ervina Vurma. Čak i ako ne pratite vajarsku umetnost, budite uvereni da ste njegove radove već videli: pojavljuju se u videu Can’t Stop čuvenih Peppersa, a 2009. godine radio mušku liniju Hermesa.
Ovaj svetski priznati umetnik rođen je 1954. godine u Austriji, a radi u Beču, Limburgu i Nju Jorku. Njegovi radovi primećeni su još osamdesetih, a najpoznatije su serije Fat Car i One Minute Scupltures. Poznat je upravo po tome što su njegove skulpture pune humora, predmeti dostupni u svakodnevici, ali iskorišćeni tako da čine satiru. Na meti kritike su svi paradoksi zapadne civilizacije, kao i našeg današnjeg životnog stila i navika. MarieClaire.it iskoristio je priliku i razgovarao sa ovim umetnikom tokom njegove izložbe u Firenci.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Šta vas je podstaklo da napravite ovu izložbu u galeriji Pođali?
Sloboda koja mi je data. Galerija mi je dala potpuni carte blanche i dočekao sam ovu priliku sa velikim entuzijazmom.
Kako je na vas uticao rad u Firenci, kolevci renesanse?
Bilo je divno, to je magičan grad. Okruženi ste renesansom. Udišeš ga. To je odlično mesto za izlaganje umetnosti.
Šta za vas predstavlja skulptura?
To je primarni izvor mog rada. Uvek sam ga koristio da dajem odgovore na najhitnija društvena pitanja. Kada pravim skulpturu, pokušavam da dam odgovore na probleme našeg savremenog društva. Ponekad uspem, drugi put ne.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
O čemu razmišlja gledalac kada se nađe ispred jedne od vaših instalacija?
Vidite, ja sam tip koji snažno veruje u moć apsurda. Verujem u moć paradoksa i uveren sam da stvarnost u kojoj živimo ima mnogo luđe aspekte nego što verujemo. Sa ove tačke gledišta, u svakom od mojih radova se može u potpunosti uživati.
U Firenci predstavljate dela kao što su Crash (Veliki) i Crash (Dugi) gde gigantske kobasice padaju sa neba uništavajući automobile. Šta želite da poručite ovim radovima?
Pa, stari filozofi su Vitgenštajnov Tractatus philosophicus smatrali veoma komplikovanim i smatrali su da ovu teškoću treba definisati i razumeti. Zato su pokušali da protumače svaku pojedinačnu rečenicu rasprave. Ali onda su stigli američki filozofi koji su objasnili da Vitgenštajnov značaj ne leži u objašnjenju svake pojedinačne rečenice već upravo u težini i kompleksnosti čitavog traktata, i da je taj traktat simbol toga koliko je naš svet lud i komplikovan. Evo, ja mislim da je baš tako. Verujem da ludost i apsurd našeg sveta ponekad mogu da dovedu do toga da nam kobasice padnu na automobile.
Te 2009. radili ste za Hermes. Možete li nam reći kako je prošlo?
Jednog dana Veronik Nikanijan, tadašnji umetnički direktor muške mode u Hermesu, pozvala me je i zamolila me da dođem kod nje u Pariz i da se okušam u ovoj oblasti. Odmah sam prihvatio izazov. Pre svega zato što ga je pokrenuo jedan super kultni modni brend, a zatim i zato što sam, uvek radeći sa otpadom, ponekad i sa smećem, imao priliku da se bavim sasvim drugačijim, projektom nego što je luksuz. Bila je to, jednostavno, previše primamljiva prilika.
Da li u svetu umetnosti postoji linija koja razdvaja poznate umetnike od „komercijalnih“?
Slava podrazumeva da možete biti poznati mnogima, ali ne prodati ni jedan komad. Postoje umetnici poput Džefa Kunsa ili Demijena Hirsta koji mnogo prodaju. Oglašavanje uvek zvuči kao uvreda, ali oglašavanje takođe znači biti u mogućnosti da nešto prodate i od toga živite. Moj cilj još od kada sam bio student bez novca jeste da živim od svog rada. Veoma sam zahvalan na tome. Hvala Bogu da ne zavisim od državnih subvencija i tako dalje…
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Da li sebe smatrate usamljenikom?
Nimalo. Društveni sam tip iako mi ne smeta da budem sam neko vreme. Volim ljude, ali ponekad više volim tišinu.
Šta mislite o društvenim mrežama? Da li ih koristite?
Smatram da ima mnogo idiotizma na društvenim mrežama. More neverovatnog idiotizma. Koristim Instagram da objavljujem svoje radove, posebno svoje skulpture jer mi to daje mogućnost da svoj rad pokažem javnosti. Ali generalno nemam dobro mišljenje o društvenim medijima.
Vaši radovi na prvi pogled izmame osmeh, ali u stvarnosti su žestoka kritika savremenog sveta. Kakav je taj savremeni svet?
Gledajući svet u kome živimo, svi bismo trebali da budemo zabrinuti zbog klimatskih promena i nivoa koji dostižu okeani, tona otpada i korišćenih pesticida. Dramatično je čemu smo svedoci. Politika se time ne bavi kako treba. Polako gubimo naš svet i izgubićemo ga ako jednom zauvek ne odlučimo da se o njemu zaista valjano brinemo. Vreme na je sve manje i manje i sve oko nas je ludo.
Jednom ste rekli „Užasnut sam za našu budućnost“. Da li je zagađenje razlog za strah ?
Da, ali ono nije jedini razlog za strahovanje. Kada sam bio dete, moji roditelji i učitelji su mi govorili da pripadam generaciji koja ima više sreće od njihove. Da ću živeti u boljim vremenima od njihovih, da ću imati više mogućnosti i da će život biti lakši. Rekli su mi da će biti mira i sloge među ljudima. Da smo rešili većinu društvenih problema. Očigledno se ništa od ovoga nije dogodilo. A sada smo suočeni sa distopijskom budućnošću u kojoj mladi odrastaju bez vere u nas i u generaciju koja nam je prethodila.
Koji je poslednji film koji ste gledali?
Apocalypse Now.
Izvor vesti: marieclaire.it
Izvor slike: Awakening/Stringer/GettyImagesEntertainment
Priča o ženi koja je živo umetničko delo