Marina Fois i Chiara Mastroianni: „Svaki put kada se žensko telo promeni, to je problem“

Francuske glumice Marina Fois i Chiara Mastroianni pojavljuju se u ostvarenju Ovo leto reditelja Erica lartigua u ulogama majki devojčica na pragu one fine i jedinstvene tranzicije: od detinjstva ka adolescenciji

lica glumica Chiare Mastroianni (Kjara Mastrojani) i Marine Fois nalaze se na posteru poetskog filma „Ovo leto“ Erica Lartigaua (Erik Lartigau). Film koji se u Francuskoj prikazuje od 4. januara 2023. godine pobrao je, do sada, odlične kritike.

Leto tera proleće, kao što adolescencija istiskuje nevinost –  Eric Lartigau tako delikatno opisuje ovu razornu tranziciju u svom novom filmu „Ovo leto“ , adaptiranom po istoimenom grafičkom romanu Jilliana (Džilijan) i Marike Tamaki.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Sandra Spano (@sandrasandraspano)

Ovom rečenicom, film nas vodi u atmosferu stare vikendice i suočava sa bračnim parom u krizi i promenama koje zatiču njihovu ćerku na pragu adolescencije.  Temperature su uvek visoke u Landesu, gde se radnja filma odvija, ali ovog leta je atmosfera nenormalno hladna. Ova promena postaje teška i frustrirajuća za Dune (11), koja oseća da se nešto promenilo, a ne razume šta.

Ova porodična hronika je takođe sladak film o prijateljstvu, pre svega devojčica Dune i Mathilde, koje tumače otkrovenja Rouse Pou Pellicer (Rouz Pou Pelicer) i Juliette Havelange (Džulijet Havelanž), a zatim i njihovih majki, koje su otelotvorile Marina Fois i Chiara Mastroianni.

Marina Fois i Chiara Mastroianni kao sestre

Marie Claire : Film se zove „Ovo leto“, jer nas uranja u ključno leto mladih likova, vaših ćerki. Na šta vas podseća ova sezona?

Marina Fois: U 4 ili 5 leta bismo mogli da ispričamo naše detinjstvo. Leto je ponovno okupljanje sa porodicom. Leto je sezona slika i jakih trenutaka.

Neko nezaboravno sećanje na ovo snimanje?

Marina Fois : Ne samo jedno, već puno njih. Ono što je bilo upečatljivo na ovom snimanju je to  koliko nam je ustvari bilo dobro zajedno. Osetili smo zadovoljstvo i toplinu što smo tamo. Pričali smo jedna drugoj o našim životima, o lepim, ružnim i uzbudljivim stvarima.

Mi glumice i glumci smo primorani da stvorimo neku vezu da bi se ona osetila i na ekranu. Ovoga puta nismo imale nikakav problem da napravimo neophodnu vezu sa pričom.

Chiara Mastroianni: Imam jednu anegdotu. Gael (Garsia Bernal, meksički glumac i reditelj koji otelotvoruje muža Marine Fois i oca Dune) govori savršeno engleski, ali Eric (Lartigau)  samo misli da govori engleski (smeju se). Što je dovelo do nekih apsolutno smešnih situacija.

Marina Fois: Tako je jednom Eric, sa željom da kaže: „Sve mi je u magli (fog – magla, eng.)“, iglasno uzvikmu: „Sve mi je na žabi (frog – žaba, engl)“. To mi je ispunilo veče… Ponekad mi se dešavalo da prevodim Ericove reči Gaelu, ali ne uvek, priznajem, jer sam volela da prisustvujem stvaranju ovog imaginarnog jezika.

Nije vam bilo potrebno da gradite vezu sa kolegama, pošto ste već snimali zajedno 2009. godine, u dramskoj komediji Christophea Honorea „Ne, kćeri moja, nećete ići na ples.“ Kako biste kvalifikovali svoju vezu?

Chiara Mastroianni i Marina Fois: Veza prijateljstva.

Marina Fois: Za mene je prilično teško.

Chiara Mastroianni: Za mene ne… (Smeju se)

Marina Fois: Ona je mnogo udaljenija, žilava je, strašno je čvrsta…

Chiara Mastroianni: Ali to ti se sviđa!

Marina Fois: Sviđa mi se! Sada ozbiljno, moramo odati počast Christopheu Honoreu, jer se nismo znale pre njegovog snimanja. Odlučivši da nas natera da glumimo sestre, zaista je imao veoma jaku intuiciju, jer smo zabavljanjem shvatili da imamo zajedničko poreklo.

Chiara Mastroianni: Imamo isto poreklo. Majke su nam francuskinje, a očevi italijani.

Marina Fois: I onda nam je lakše da delimo mnogo toga. Možemo da pričamo gluposti telefonom, često idemo i u bioskop.

Chiara Mastroianni: Kao stari par! (Smeju se)

Marina, šta ti se dopada kod ove žene i majke koju Chiara igra na ekranu? Obrnuto, Chiara, kako ćete predstaviti lik Marine?

Marina Fois:  Chiarin lik je slobodan i ponekad strašno nespretan. Bar ja verujem u to. Dopada mi se.

Chiara Mastroianni: Marinin lik poriče situaciju, pati (od traume pobačaja) i, prema tome, zatvorenija je u odnosu sa ćerkom. Međutim, ona se ne oslanja na nju i ne traži od nje da rešava probleme odraslih.

Marina Fois: Ovi portreti majki  su tačni, dirljivi i bez osećaja krivice. Volela bih da upoznam majku koja mi kaže: „Ne, nikada nisam doživela ovu situaciju sa svojim detetom. Uvek sam bila uz njega, čak i kada sam bila u lošem stanju“.

Sećanja na adolescenciju, pogledi na mladost

Šta ovaj film govori o adolescenciji? Da li vas je njegovo snimanje vratilo u neka vaša sećanja?

Marina Fois: Ja sam svoju adolescenciju ostavila daleko iza sebe, ali su moja deca upravo u periodu kada napuštaju detinjstvo. Na  toj bolnoj prekretnici.

Chiara Mastroianni: Bolnoj, za vas ili za njih?

Marina Fois: Za oboje. Za decu je ovaj neophodan korak uzbudljiv koliko i komplikovan. Veoma podržavam tinejdžere širom sveta. Ne nerviraju me toliko za razliku od drugih odraslih. Zato što se sećam tog doba kao veoma nasilnog doba. Za male devojčice čak i više nego za dečake, mislim. Ali možda sam se potpuno zeznula, bila sam samo devojčica.

Chiara Mastroianni: Biti tinejdžer danas je toliko drugačije od onoga što znamo. Postoji mnogo slojeva koji su dodati i otežavaju stvari.

Marina Fois: Imaju dosta sloboda koje mi takođe nismo imali. O seksualnosti da ne pričam.

Chiara Mastroianni: Da, ali ima mnogo više predrasuda i osuda na društvenim mrežama.

Marina Fois: Sećam se ovih predrasuda još u naše vreme. Sećam se pogleda odraslih muškaraca na telu devojčice koja se preobražava. To je noćna mora.

Chiara Mastroianni: To je užasno. A onda, sve je to život na kraju. Svaki put kada se žensko telo promeni, to je problem za druge. Ni danas nije ništa lakše.

Marina Fois: Pretpostavljam da govoriš o starosti…

Vaši likovi svojoj deci obraćaju kao odraslima, a među sobom i devojčice inteligentno razgovaraju.

Chiara Mastroianni: Bila sam srećna što su deca predstavljena na ovaj način. Ovi likovi su mnogo bliži onome što ja prepoznajem kod dece, nego neki prinčevi i princeze. Zapanji me kada se sretnem sa mladim devojkama ili mladićima današnjice, njihovom zrelošću, koja je neuporediva sa onim što sam ja mogla da znam u svom detinjstvu.

Marina Fois: Svideo mi se pogled Erica Lartigaua na ovu omladinu, koji nije osuđujući. Njegovi likovi su ponekad nespretni, ne uvek pravedni, pate, bore se, ali su inteligentni i pošteni. Uopšte ne prezirem našu mladost. ja verujem u nju.

Ovaj film je nastao na osnovu stripa. Kako biste opisale atmosferu koja izvire iz slike?

Marina Fois: Postoji nešto što nije sasvim realistično na slici. Svetlost i određeni ukrasi gotovo dodiruju crtež, dok odnosi između likova deluju veoma realno. Možemo se poistovetiti sa njima, a onda svako može ponovo da pročita trenutke svog života kroz ove porodice.

Erik je destilirao ove male stvari o porodičnim vezama koje su za njega dovoljno lične da postanu apsolutno univerzalne. Verujem da je dobar film onaj u kome svako priča svoju priču. Onaj koji ne traži da svi osete stvari na istom mestu.