19. april 2023.
| Aleksandra Dudvarski
Možemo da zamenimo skoro svaku sirovinu: kao i meso, imamo mnogo zdravih i ekološki prihvatljivih alternativa mlečnim proizvodima, bar tako nam kažu proizvođači. Ali da li je ovo zaista istina?
Mnogi se odlučuju da konzumiraju biljno „mleko“ iz etičkih razloga i zarad zaštite životinja, dok drugi prestaju da piju tradicionalno belo piće zbog zdravstvenih faktora ili jednostavno zbog njegovog ukusa. Bez obzira kojoj grupi pripadamo, ne možemo zanemariti uticaj na životnu sredinu, jer dok proizvodnja jedne čaše kravljeg mleka proizvodi skoro tri puta više gasova staklene bašte nego bilo koja druga biljka, veganske opcije imaju i svoje nedostatke.
Ekološki osvešćeni potrošači će posebno teško da se nose sa činjenicom da bademovo mleko nije održivo ni za planetu ni za pčele. Zvuči prilično obećavajuće da je njegov ugljenični otisak manji od otiska ovsa, pirinča ili soje, a čak se može učiniti potpuno neutralnim ugljenikom ako se nusproizvodi koji nastaju tokom njegove upotrebe – kao što su pulpa i kora – koriste kao goriva i stočna hrana, ne govoreći o tome da zauzima manje poljoprivrednog zemljišta od ostalih parnjaka uzgajanih za „proizvodnju mleka“.
Šteta je što negativni efekti povezani sa njim bacaju previše senke na njegovu reputaciju. Na primer, treba da budemo svesni da je za proizvodnju jedne čaše napitka od badema potrebno skoro 74 litra vode.
Jedina prednost kokosovog mleka, koje je takođe popularno, jeste to što je količina vode koja se koristi za njegovu proizvodnju izuzetno povoljna u odnosu na skoro svaku drugu biljnu opciju, a takođe je i ugljenični otisak plantaža veoma nizak. Ali…
Ovde u Evropi, kokos ima reputaciju zaista zdravog egzotičnog voća, ali za ljude u siromašnim regionima Filipina, Indonezije i Indije – koji su često plaćeni manje od jednog dolara dnevno za proizvodnju – više liči na krčenje šuma i eksploataciju radne snage. Pošto su kapaciteti područja koje zadovoljavaju globalnu potražnju za kokosovim palmama ograničene, a uzgajaju se u monokulturi, što lako narušava biodiverzitet i kvalitet zemljišta, radije bi trebalo da kupujemo proizvode sa Fair Trade sertifikatom.
Oduzmite vodu od nas
Prema istraživanjima, od svih biljnih mleka, proizvodnja proizvoda od pirinča ispušta najviše gasova staklene bašte u atmosferu, jer bakterije koje rastu u pirinčanim poljima pumpaju metan u atmosferu. Iako se može koristiti za pravljenje jeftinog i široko dostupnog napitka na bazi biljaka, njegova konzumacija ima male nutritivne i ekološke prednosti u poređenju sa drugim opcijama. A ako to nije dovoljno, troši skoro istu količinu vode (ali manje zemlje) kao mleko od badema, a velika količina đubriva koja se koristi za uzgoj zagađuje vode.
Sojino mleko je očigledno pobednik na skali održivosti: njegova emisija ugljen-dioksida je ista kao i kod badema, dok mu je potrebna samo desetina vode. To je jedini napitak na biljnoj bazi koji se približava sadržaju proteina u mlečnim proizvodima i sadrži sve esencijalne aminokiseline koje su našem telu potrebne – nije slučajno što je bio najpopularnije biljno piće pre nego što je bademovo mleko ušlo u modu. Nažalost, ovo mleko je brzo postao parija kada je otkriveno da sadrži relativno visoku koncentraciju biljnih estrogena, ali istina je da bismo morali da ga konzumiramo mnogo da bismo narušili hormonsku ravnotežu. Šteta što se gaji u ogromnim količinama za snabdevanje stoke koja se uzgaja za proizvodnju mesnih i mlečnih proizvoda, a onda nismo ni govorili o njenoj potrebi za prostorom, koji je odgovoran i za krčenje šuma u Amazoniji.
Jedini nedostatak ovsenog mleka je što ono uglavnom dolazi sa farmi monokultura, gde se prska pesticidom neposredno pre berbe – zbog čega je u trećini gotovih proizvoda utvrđeno da sadrži glifosat, koji je verovatno kancerogen. S druge strane, pokazao se kao posebno dobar izbor u pogledu ugljeničnog otiska: u poređenju sa mlečnim proizvodima, zahteva 80 odsto manje zemlje i emituje istu količinu gasova staklene bašte i 60 odsto manje energije nego tradicionalni mlečni proizvodi. Za to je potrebno samo oko 18 odsto potreba za vodom pirinča, 13 odsto badema i 7,5 odsto mlečnih proizvoda, a ne može se kriviti za krčenje šuma.
Najveća inovacija je krompirovo mleko sa niskom emisijom ugljen-dioksida i bogato vitaminima B2, B12 i D , za čiju proizvodnju je potrebno čak i manje vode nego ovseni napitak. S druge strane, za one kojima nedostaje hranljivo dejstvo i ukus bademovog mleka, lešnici mogu biti adut, jer osim što su ukusni, oni su i ekonomični. Kao i druge uljarice, stabla lešnika izvlače ugljen-dioksid iz atmosfere, tako da ne povećavaju emisije gasova staklene bašte, oprašuju ih vetar umesto pčela, a pošto se uzgajaju u vlažnoj kontinentalnoj klimi, upotreba vode je manji problem u proizvodnji napitka.tokom 2 kao u slučaju mleka od graška bogatog proteinima.
Vredi pogledati i napitak od konoplje sa hiljadu lica, kome je potrebno više vode nego soji, ali duboko korenje poboljšava strukturu zemljišta, ograničava rast korova i ne zahteva đubrivo za rast. Konopljino mleko, bogato proteinima i zdravim mastima, proizvodi se u relativno malim količinama, a delovi biljke koji nisu uključeni u napitak mogu se koristiti u mnoge svrhe, od proizvodnje odeće i papira do zamene plastike.
Tužna istina je da ne postoji piće na biljnoj bazi sa kojim ne moramo da pravimo kompromis – odluka je prepuštena našoj savesti. Na kraju krajeva, šta god da izaberemo, veganske alternative ipak manje štete životnoj sredini od ispijanja napitaka od kravljeg mleka, za koje je potrebno devet puta više zemlje od proizvoda koje zamenjuju.
Možda se ne moramo previše baviti ovim pitanjem, a uskoro ćemo moći da probamo mleko proizvedeno u laboratoriji, ili napitak od sojinog zrna sposobnog da proizvodi kazein, koji je razvio proizvođač veganske hrane Nobell Foods. Ako jedan od eksperimenata bude uspešan i proizvedeni proizvod je pogodan za konzumaciju, uskoro ćemo moći da uživamo u jutarnjim muslijima sa biljnim napitcima čija je nutritivna vrednost i tekstura potpuno ista kao i kravlje mleko – samo mnogo održivije.
Aleksandra Dudvarski, s bogatim iskustvom koje obuhvata više decenija rada u novinarstvu, istaknula se kao ključna figura u Color Media International kompaniji. Kroz svoju impresivnu karijeru, Aleksandra je doprinosila širokom spektru publikacija, uključujući prestižne titule kao što su Marie Claire, Bravo, i Lepota&Zdravlje, pokazujući izuzetnu svestranost i stručnost u različitim žanrovima i temama. Kao urednik Marie Claire, ona je uspela da ovom magazinu udahne jedinstveni glas i perspektivu, čime je privukla široku čitateljsku publiku zainteresovanu za modu, kulturu i društvene teme.
Izvor vesti: marieclaire.hu
Izvor slike: jenifoto/iStock/Getty Images Plus via Getty Images
Kafa nas takođe održava, ali povremeno može biti zanimljivo obogatiti nepce. Na kraju krajeva, postoji bezbroj alternativa koje obezbeđuju istu količinu energije. Ova pića mogu biti i lep dodatak za one koji ne vole ili žele da izbegavaju kafu.
