Zašto gejmerke doživljavaju digitalno nasilje i kako se bore sa tim?

Zbog toga što doživljavaju digitalno naselje, gejmerke kriju da su žene da bi mogle da se zabave igrajući online-igre. U suprotnom trpe uvrede i seksualno uznemiravanje.

Zašto gejmerke doživljavaju digitalno nasilje?

„Osećam se mnogo opuštenije kada ne znaš da sam žena. Ne osećam pritisak i ne dobijam neprijatne komentare.“, kaže Alisha. Ona ima 24 godine i iskusna je gejmerka – od sedme godine je u svetu igrica.

Ipak, može da se opusti samo kada igra „pod maskom“. Alisha odbija da transparentno prikaže da se iza njenog karaktera iz igrice nalazi žena. Tvrdi da su komentari muškaraca vrlo osuđujući – poput „Vrati se u kuhinju.“ Da bi ih ućutkala, bila je primorana da se snima dok je igrala kako bi dokazala svoje veštine.

Studija koja je sprovedena na 900 gejmerki, pokazala je da čak 6 od 10 žena skriva svoj pol kada igraju online igrice.

Kako se bore protiv digitalnog nasilja?

Alisha tvrdi da ipak postoji tračak nade da se napravi pomak napred. Sve je više pobuna kada je digitalno nasilje u pitanju. Nekoliko velikih strimera Twitch platforme, uključujući  Maghla i Baghera Jones, snažno su osudile seksizam što se  tiče video-igrica koji već godinama trpe. Krajem 2022. godine Ultia je podnela prijavu protiv onih koji su je maltretirali na internetu.

Igranje bez zvukova glasa, korišćenje muškog avatara i pažljivost da ne feminizujete svoje pisanje su strategije koje su postavile gejmerke kako bi se zaštitile od onlajn uznemiravanja, navela je sociološkinja.

Često se koristi i drugo rešenje: igrati „sa ljudima od poverenja“, kaže istraživač, gde se svi poznaju, prihvataju i poštuju jedni druge. Bezbedna zajednica može pomoći da gejmerke ne dožive digitalno nasilje i omogućava im da napreduju.

Zašto gejmerke smatraju nesposobnim?

Virtuelni svet je samo kontinuitet iskrivljene društvene realnosti. Zbog toga su žene izložene digitalnom nasilju, seksističkim uvredama, neprimerenom flertovanju i preispitivanju svojih sposobnosti. Čak ih često opružuju i za grupne poraze. „Neki ljudi su mi davali poklone u igri samo zato što sam bila žena“, priseća se Estelle.

Da bi se više zabavila bez razmišljanja, dok je igrala Role Play Grand Theft Auto, gejmerka je pokušala da testira program za menjanje glasa. Ali je bio u kvaru, pa su je momci pitali: „Da li si trans?“. Tako da, kako bi izbegle digitalno naselje, uglavnom napišu da nemaju mikrofon i samo ćute.

To što moraju da se kriju ili da stalno budu u pripravnosti, ometa ih u njihovom napretku. Tokom turnira žene predstavljaju samo 6% profesionalnih igrača.

Vendy se dugo pretvarala da je dete od 8-10 godina. Čak i kada ima ženski karakter, i dalje se pretvara da nije žena. Kaže da je imala vrlo neprijatna iskustva kada pobedi – od neprijatnog flretovanja do strašnih izliva besa. „Ako pobediš, njihov ego je napadnut, a ako izgubiš, to je zato što si devojka.“, izjavila je ona.

Da li digitalno nasilje nad gejmerkama nestaje?

Gledajući unazad, Estel primećuje: „Ranije je bilo manje devojaka koje su ustajale protiv digitalnog nasilja.“

Studio Riot Games je prvi put u novembru 2022. godine najavio pokretanje evropskog turnira League of Legends za žene kako bi izgradile svoje samopouzdanje i pokazale svoje sposobnosti.

Ali marketing za online-igre i dalje ne pomaže, s obzirom da je usmeren samo na muškarce. Nisu svesni velikog broja gejmerki, posebno kada su u pitanju akcione igre ili ratne teme.

Industrija video-igrica je samo odraz seksističkog društva. Da bi se to promenilo, ženama se savetuje da se približe udruženjima koje su u stanju da ih prate u njihovim željama i ambicijama da budu gejmerke.

Izvor vesti: marieclaire.fr

Izvor slike: gorodenkoff/GettyImagesPlus