Fizička aktivnost i zdravlje: Samo 6 minuta vežbanja dnevno održaće nas mentalno zdravim

„Mogli bismo da izgradimo bolji mozak baveći se sportom“. Ovo tvrde istraživači sa Univerziteta u Otavi (Kanada) u novoj velikoj studiji, objavljenoj 31. marta 2023. u časopisu „Scientific Reports“ .

„Naučnici su pogledali DNK  hiljade ljudi kako bi pokazali da redovno vežbanje dovodi do mnogo preciznijeg razmišljanja “, rezimira The Washington Post .

Paralelno, još jedna nedavna studija – koja se pojavila u The Journal of Phisiology u novembru 2022. – pokušala je da objasni zašto je vežbanje dobro za naš mozak. Istraživači su tako otkrili da samo šest minuta intenzivnog napora povećava proizvodnju neurohemikalije za koju se zna da je neophodna za zdravlje našeg mozga tokom celog života.

Fizička aktivnost i zdravlje: Vežbanje podstiče proizvodnju esencijalne neurohemikalije u našem mozgu

Ova neurohemikalija je BDNF (neurotrofni faktor izveden iz mozga), koji se takođe naziva „čudesni rast“ mozga.

Zaista, „studije sprovedene na miševima, zatim na ljudima, pokazuju da nakon fizičke vežbe, naš mozak luči veće količine BDNF-a. To je protein koji hrani neurone, sprečava ih od umiranja, pa čak i pokreće rast novih neurona“, kaže neurolog Smita Patel za AARP Magazine.

Studija objavljena u The Journal of Phisiology prošle godine sprovedena je na uzorku od dvanaest zdravih ljudi. „Naučnici su ih zamolili da voze stacionarni bicikl vrlo laganim tempom 90 minuta, nakon čega je usledilo šest intenzivnih minuta, sa 40 sekundi punog pedaliranja isprekidanih sa 20 sekundi odmora“, nastavlja The Washington Post.

Pre, tokom i posle svake sesije, istraživači su posmatrali nivoe BDNF-a u krvi učesnika. Takođe su merili nivoe laktata. „Mišići oslobađaju laktat, koji se često naziva mlečna kiselina, tokom vežbanja, posebno ako je vežba intenzivna. Nju mozak koristi kao gorivo“, objašnjavaju naučnici.

„Prethodne studije na miševima sugerišu da je ova promena u hranjenju mozga ono što pokreće stvaranje BDNF-a. Kada mozak životinja počne da troši laktat umesto šećera, počinje da pumpa više BDNF i kognitivne sposobnosti glodara se poboljšavaju“, objašnjavaju američki mediji.

I kroz ovu novu studiju, istraživači su primetili isti mehanizam i kod ljudi. Dakle, tokom 90 minuta vožnje biciklom laganim tempom, nivoi laktata učesnika su se blago povećali nakon oko 30 minuta, a povećale su se i količine BDNF u njihovoj krvi.

Ali tokom i nakon šest minuta intenzivnog pedaliranja, laktat je naglo skočio, kao i BDNF. „ Da, vežbanje je dobro za vaš mozak, ali intenzivne vežbe mogu maksimizirati njegove prednosti “, rekao je Travis Gibbons (Trevis Gibons), glavni autor studije.

Fizička aktivnost i zdravlje: Bavljenje sportom

poboljšava naše veštine razmišljanja

Paralelno, nedavna studija koju je sproveo Univerzitet u Otavi podržava prednosti vežbanja na mozak. Istraživači su koristili „novu i složenu vrstu statističke analize koja je prevazišla tradicionalno opservaciono istraživanje, nazvano Mendelovska randomizacija“.

„Svako od nas je rođen sa ili bez određenih DNK fragmenata, od kojih je poznato da doprinose verovatnoći da budemo fizički aktivni. Pre rođenja, mi smo po prirodi nasumično raspoređeni da budemo neko ko je ili nije sklon da se kreće. Drugi ekstrakti gena igraju sličnu ulogu u spoznaji. Unakrsnom proverom kognitivnih rezultata ljudi koji imaju ili nemaju isečke koji promovišu vežbanje sa onima kod ljudi sa genetskim varijantama povezanim sa kognicijom, naučnici mogu da razaznaju koliko vežbanje doprinosi veštinama razmišljanja.” prenosi Washington Post.

Naučnici su stoga sastavili svoj uzorak koristeći genetske podatke od skoro 350.000 ljudi, uzetih iz dve baze podataka. „Ljudi sa genetskom predispozicijom da vežbaju i to redovno rade, bolje su prošli na testovima razmišljanja, ako je njihovo vežbanje bilo barem umereno“, pišu istraživači.

Ali ova cerebralna pojačanja su takođe primećena kod onih koji nisu imali predispoziciju, kada su praktikovali vežbe visokog intenziteta. „Dakle, prava vežba je rezultirala oštrijim umom “, tvrde naučnici.

Aleksandra Dudvarski

Aleksandra Dudvarski, s bogatim iskustvom koje obuhvata više decenija rada u novinarstvu, istaknula se kao ključna figura u Color Media International kompaniji. Kroz svoju impresivnu karijeru, Aleksandra je doprinosila širokom spektru publikacija, uključujući prestižne titule kao što su Marie Claire, Bravo, i Lepota&Zdravlje, pokazujući izuzetnu svestranost i stručnost u različitim žanrovima i temama. Kao urednik Marie Claire, ona je uspela da ovom magazinu udahne jedinstveni glas i perspektivu, čime je privukla široku čitateljsku publiku zainteresovanu za modu, kulturu i društvene teme.

Izvor vesti: marieclaire.fr

Izvor slike: nensuria/iStock/Getty Images Plus via Getty Images

Nastavite da čitate

HIIT trening za početnike: 3 plana vežbanja kojima ćete pokrenuti telo za samo 10 minuta!

Samo zato što se tek upoznajemo sa redovnim vežbanjem ne znači da intervalni trening visokog intenziteta, odnosno HIIT trening, nije za nas.