Giorgio Armani, tvorac bezvremenskog i moćnog ženskog odela

17. jul 2024.

Kako je muško odelo evoluiralo i postalo simbol ženske moći

Zahvaljujući svom uticaju u Holivudu i modi 80-ih, Giorgio Armani je uspeo da transformiše konzervativnu radnu uniformu u simbol moći i emancipacije. Osvrt na njegovu umetnost krojenja ženskog odela koja je prevazišla žanrove i generacije u pozadini socio-kulturnih revolucija.

Giorgio Armani, čovek koji je ponovo izmislio odelo

„On je najplaćeniji ljubavnik na Beverli Hilsu. On čini da se žene osećaju življima nego što su se ikada osećale“ Ovo je nekoliko dobro sročenih rečenica koje su pratile poster za kultni američki film Žigolo iz 1980. godine. Ovaj igrani film je Ričarda Gira podigao do ranga seks simbola i holivudske megazvezde, ali on nije najznačajniji junak filma. Modni kritičari i drugi poznavaoci savremenog stila su nedvosmisleni: kostimi iz filma, koje je dizajnirao Armani, pravi su junaci ostvarenja koje je simbol cele jedne generacije.

Uvodna sekvenca bi bila očigledna demonstracija navedenog. Ričard Gir isprobava svoja odela, u grimiznom enterijeru koji uliva samopouzdanje i moć. Nepotrebno je reći da su posle ovog filma muškarci želeli da nose samo Armani odela. Ukratko, u 117 minuta filma rođeno je kultno muško odelo.

Zašto je Armani odelo donelo revoluciju

Povratak u prošlost. 1975. je i Đorđo Armani je upravo osnovao modnu kuću koja nosi njegovo ime, sa samo 10.000 dolara u džepu. On ima 40 godina i ima samo jednu ideju na umu: da napravi revoluciju u italijanskoj modi veštim spajanjem udobnosti i prefinjenosti, u odeći skrojenoj za savremeni svet. Naftni šokovi, prvi rat u Iraku, feminističke revolucije, uspon pank pokreta, pa čak i noćna dekadencija na četiri strane sveta: krajem 1970-ih vetar promena je zaista duvao u zapadnim društvima, manifestujući se (između ostalog) u načinu na koji su pojedini dizajneri pristupili odevanju, uključujući i najmuževniju uniformu: odelo.

Ali za razliku od krutih krojeva i teških tkanina prethodnih decenija, Armanijev dizajn – inspirisan purističkim konceptima Bauhaus pokreta – karakterišu čiste linije, tečni krojevi i lagane tkanine. Napravljeni od materijala kao što su hladna vuna i lan, njegovi modeli nude neuporedivu fleksibilnost i udobnost dok zadržavaju elegantan i strukturiran izgled, suprotno uobičajenim krutim krojevima koji su do tada animirali ultrakonzervativni svet odela po meri.

Odvažan dizajn i proizvodnja omogućavaju ljudima koji nose Armani odelo da se osećaju udobno dok šalju sliku moći i samopouzdanja. Dizajner se takođe oslanja na minimalističku hromatsku paletu sa neutralnim i trezvenim bojama – siva, tamnoplava, crna – skicirajući štaviše, rafiniranu i bezvremensku estetiku. Dovoljno da ojača ideju o diskretnoj sofisticiranosti koja bi – priznata nagradom Neiman Marcus 1979. – brzo postala sinonim za made in Italy, iako su je neki označili kao postmodernističku.

Kako je nastalo žensko Armani odelo?

Armani odelo postalo je uniforma nove klase rukovodilaca i preduzetnika koji su nastojali da potvrde svoj status (velike) dominantne ličnosti u društvu. Ovo se posebno odnosilo na asove finansijskog tržišta. Cela nas ova priča zatiče u osamdesetim godinama, kada žene napokon preplavljuju tržište rada u Americi. Ojačane najnovijim zakonskim dostignućima u oblasti kontracepcije, pobegle su iz uloge domaćice, kako bi probile profesionalne staklene plafone. I njih je Giorgio Armani oblačio u avangardne kostime – žensko odelo koje je podjednako označavalo moć kao i ono iz muškog sveta. Njega su nosile Dajan Kiton, Eni Hol (1978) ili Grejs Džons koja je 1981. pozirala na naslovnoj strani svog albuma jednostavno obučena u Armani blejzer.

U svojim buticima, koji sada nude ženske kolekcije, dizajner uvodi elegantna i udobna ženska odela, omogućavajući rastućoj figuri poslovne žene da se afirmiše u profesionalnom svetu bez žrtvovanja svoje ženstvenosti. Hrabar stilski predlog koji kombinuje stil i funkcionalnost, koji će nastaviti da prati žene u njihovoj emancipaciji u svetu biznisa, dok redefiniše njihovu ulogu u društvu, uključujući i dame sa sa crvenog tepiha.

Od Džulije Roberts preko Džodi Foster do Šeron Stoun, glamurozne zvezde menjaju svoje diva haljine za Armani pantalone.

„Želeo sam da obučem žene koje žive i rade, a ne žene koje samo vidite na slikama“, rekao je italijanski dizajner, razmetljivo tvrdeći da je to poziv koji je stilski koliko i društveni.