07. jul 2023.
| Snežana Vranić
Disanje nije samo neophodna radnja, ono može biti i dobra tehnika za borbu protiv stresa, naročito kad je izdisanje u pitanju. Evo o čemu se radi.
Disanje je od vitalnog značaja za opstanak tela, ali je to jednako bitno i za naše mentalno zdravlje. Postoje studije koje su pokazale da disanj utiče na upravljanje aksioznošću, ali novi rad objavljen u časopisu Cell podržava zaključak da bi pravilan izdisaj mogao da smanji anksioznost i oslobodi na stresa. Ljudi koji su praktikovali disanje sa „cikličnim uzdahom“ (četiri sekunde udisaja i osam sekudni izdisaja) 5 minuta tokom 28 dana, primetili smanjenje stresa i poboljšanje raspoloženja. Osim toga, istraživači su proučavali nekoliko grupa ljudi koji su radili vežbe disanja ili meditacije. Oni kojisu radili vežbe disanja su imali bolje rezultate od onih koji meditirali.
Jean-Marie Defossez (Žan Mari Defose), fiziolog i trener u disanju za upravljanje stresom, tvrdi da: „postoji veoma jaka korelacija između određenih respiratornih kapaciteta i stanja tela u njegovom blagostanju i u očekivanom životnom veku “. Da bismo bolje razumeli mehanizam disanja, moramo se fokusirati na dijafragmu, mišić koji razdvaja stomak od grudnog koša.
Ovaj mišić se nalazi u centru našeg tela i anatomski je povezan sa celim organizmom. Ukoliko dođe do oboljenja jednog dela tela, to će uticati i na dijafragmu. Kada se nalazimo u stresnoj situaciji, ovaj mišić ne uspeva da se opusti. „Pokret dijafragme gore-dole je u ovim slučajevima veoma mali i to daje dovoljni protok vazduha za preživljavanje, ali nije optimalno, jer je naš respiratorni pokret ograničen i zaustavlja se u trenutku udisaja“, objašnjava fiziolog.
Dakle, izdisaj je respiratorni pokret koji je moguć samo u slučaju opuštanja. Kada je dijafragma maksimalno opuštena, ona dopire do bradavica i spušta se dva centimetra ispod najnižih rebara. U stanju stresa, mišiž se spušta i ostaje nizak, stežući iznutrice, creva, jetru ili čak ženske polne organe.
Prilikom izdisaja mi praznimo vazduh iz pluća i na taj način i tenzije nestaju jer morak shvata da se dijafragma nalazi u opuštenom stanju. Ukoliko osoba diše punim plućima, mozak će povezati telo sa stresom. Stručnjaci su uočili uticaj disanja na našu psihu.
Dakle, ako smo u stanju da pravilno izdahnemo pre nego što ponovo napunimo pluća, onda smo dobro. Međutim, ako unosimo vazduh dok su nam pluća još puna, vazduh se ne obnavlja.
Opuštajući dijafragmu izdisanjem, vi ćete uveriti mozak da je telo opušteno. Veliku ulogu u ovome ima vagusni nerv. To je veoma dugačak nerv koji prolazi kroz telo od lobanje do abdomena. Duži izdisaji stimulišu ovaj nerv, tako da on učestvuje u smanjenju stresa.
Dakle, ako želite da se izborite sa stresom, poboljšate svoj kapacitet izdisaja vežbanjem dijafragme. Ova nežna metoda je uspostavljena u Francuskoj i poboljšava emocionalnu kontrolu.
„Sastoji se, kroz jednostavne vežbe kojom učite da kontrolišete svoju respiratornu funkciju“, objašnjava Agnès Stake-Overli (Agnes Stacke-Overli), psihotelesna terapeutkinja. „Na taj način preuzimamo vlast nad svojim telom i znamo kako da bolje upravljamo svojim emocijama, njegovim efektima, njegovim senzacijama.“
Žan Mari Defose je takođe upozorio na određene mitove oko tehnike disanja i oslobađanja dijafragme: „Ne oslobađamo ga tako što ga masiramo ili pritiskamo“, kaže on. Dobre senzacije se mogu osetiti samo deset minuta ili pola dana. Ali ovo zahteva dug rad, posebno na psihi osobe , da bi se već razumelo odakle dolazi stres.“
Stručnjaci preporučuju da je najbolje vreme za vežbu odmah kad se probudite. Najoptimalniji pokret je zevanje tokom istezanja: Istezanje razvlači grudni koš, a zevanje ga ostavlja otvorenim u trenutku izdisaja. Suština je u sledećem: Izdišite širom otvorenih usta. Potrebno je da izdahnete sav vazduh, bez trzaja odmicanjem ruku od tela. Zatim spojite usne zajedno i kao da hladite hranu izdišite na isti način, podižući ruke ka nebu.
Nakon ove dve vežbe, udahnite što je moguće glasnije, tako da vam vazduh šušti između usana. Udahnite što je više moguće. Potom ponovite prve dve vežbe i završite vežbe zen relaksacijom, udišući tiho sa zatvorenim ustima i opuštenim vratom.
Dakle, ukoliko ovo radite svaki dan, smanjićete količinu stresa u organizmu i naučićete da kontrolišete disanje i emocije.
Snežana Vranić je autorka koja vrlo rado istražuje teme zdravlja i gastronomije, što je prešlo i u njen profesionalni angažman. Međutim, njeno polje interesovanja obuhvataju i teme povezane sa astrologijom, kao i razumevanjem međuljudskih odnosa. Snežana je aktivan autor i na portalu lepotaizdravlje.rs.
Izvor vesti: www.marieclaire.fr
Izvor slike: max-kegfire/GettyImagesPlus
Da li radite svakog dana do 20 časova, i iako ste stalno iscrpljeni, jednostavno ne možete da kažete ne? Zar nemaš želju da vikend provedeš sama, a ipak odeš kod roditelja samo da bi im udovoljila? Ne usuđujete se da iskažete svoje mišljenje i kompulzivno izbegavate sukobe?
Isprobajte jesenji Wellness Retreat by Chenot Espace! Jer dobro balansiranje i relaksacija nešto je na čemu svi mi treba da radimo...
Dior izgled za koji je potrebno više od 100 dana rada...
Potraga za savršenim mestom za venčanje
Ove godine, dodela MTV VMA održaće se 11. septembra u UBS Areni na Long Ajlendu, Njujork.
