Emocije su solarni pogon, kaže Maja Uzelac

Ona je simbol urbane beogradske scene. Neko bi rekao alternativne ali Maja Uzelac se svojevremeno etablirala kao jedna od cenjenijih mlađih rediteljki na televiziji, dok je radila tv format „Kulturni nokaut“. Ipak, kako u razgovoru sa njo saznajemo, nikad nije volela rad na ovom mediju za koji kaže da joj se desio slučajno ali je umela da ga radi. Maju su mnogi slušali u ulozi didžeja, mnogi su čitali njene tekstove koji uvek nadahnjuju, a sada mogu da je vide kako osvaja tržište kroz rad na novom mediju – fotografiji.

Naime, Maja je u Silosima izložila fotografije i videe u okviru prve samostalne izložbe fotografija, „Secon Hand Emotion“. To je bila odlična prilika da porazgovaramo sa Majom, umetnicom i majkom dvoje dece.

Budući da ste po vokaciji rediteljka i lingvistkinja, kako je došlo da vašeg zanimanja za fotografiju, a potom i do izložbe? Jeste li do sada izlagali fotografije?

– Ja skoro pa oduvek fotografišem na isti način na koji ljudi pale cigaretu kad ne znaju šta bi sa rukama. Te fotografije su usputne, nastale bez ideje da će ikad biti izložene. Zbog toga, međutim, nose neku malu istinu. Često su se ljudi vezivali za njih i na kraju su one tako pronašle svoj put ka izložbi. Ja stvarno tu nisam imala nikakvu inicijativu ali kad je već krenulo u tom smeru, povuklo me je, naravno, i otelo. Silosi su veliki izazov. I ja se sad osećam kao da smo ih osvojili, pripitomili. Ozbiljna pobeda.

To je bila multimedijalna postavka – vizuelni esej o neprekidnoj i napetoj vezi između čoveka i prirode u društvu spektakla. Šta najviše slikate i šta vas najviše inspiriše?

– Priroda u svim svojim suprotnostima – mladost i starost, surovost i blagost, oštro i meko. Onda gradovi u svojim mitologijama – obično neke male duhovitosti koje neko drugi ne bi dvaput pogledao.

Emocije su ključna reč koja povezuje vaše radove – fotografije, videe i pisanje. Koliko su one važne u vašem stvaranju i da li vas one motivišu da fotografišete?

– Emocije su ključna reč koja povezuje ljudsko iskustvo. Pretpostavljam da jesu ispod svega što čovek preduzima, kao neki solarni pogon.

Da li je hvatanje momenta zapravo vaša potraga za slobodom? Koliko vam je sloboda važna?

– Jeste, svi nekim svojim načinima sebe ovlašćujemo na delovanje, sebe uveravamo da nam sloboda pripada. U tome smo u pravu. Dakle, hajde da je uzmemo.

Na fotografijama ima dosta motiva odrastanja vaše dece, koliko je utkanih vaših ličnih priča u vaš rad?

– Ja sam mnogo sa svojom decom. Stoga su često u kadru kad kliknem. Naravno da ona nose u sebi taj beskrajni potencijal koji je dirljiv, i jednu netaknutu nadu. To je nešto što često pronađem u slikama, i u nekom smeru povedem.

Koliko je kamera, osnosno zanat koji ste ispekli kao rediteljka, prisutan u ovoj vrsti umetnosti?

– Ovo što je bilo izlołeno u Silosima je jedan storytelling u svakom slučaju, pričanje priče – što će reći isto ono što čini i film, samo što je ovde razuđenije, simboličnije, sporije. Ostavlja prostora za digestivni proces, dok odzvanja po monumentalnim baterijama Silosa.

Zašto se izložba zove Second Hand Emotion?

– Zato što First hand niko ne sme da oseća – svi čekaju da vide šta drugi kažu, da li nešto treba voleti ili mrzeti, da li je dobro ili loše. Kroz ekrane naših telefončića sve to izgleda lakše – doneti odluku, nekako postupiti.  A nije.

Nedavno je bio prikazan vaš dugometražni dokumentarac „Ej salaši“, da li su fotografije nastajale uporedo sa radom na dokumentarcu?

– „Ej salaši“ su nastajali četiri godine. Negde tokom tog procesa isfotkala sam i serijale koji su se našli na SHE izložbi. Uvek volim da radim različite stvari uporedo, jedna drugu boje i dodaju neočekivane nijanse.

Znamo vas, najpre, kao tv rediteljku, da li vam nedostaje rad na tom mediju?

– Ne. Televizija mi je stigla slučajno i protiv moje volje – nikad je nisam zavolela ali sam je umela. I ovog časa imam izuzetan projekat za TV emisiju ali sve je uži poligon za bilo šta što nije zabavno-propagandni program.

Mnogo toga u oblasti umetnosti vas zanima, u čemu biste još voleli da se oprobate?

– Nije meni bitna etiketa, kako su neku umetničku oblast ili drugu krstili – mene zanimaju ideje, i kako ih najbolje izbaciti, kako ih razložiti i spakovati. Pa se nekad pokaže da je kroz pisanje, nekad kroz film ili muziku, a nekad kroz – što da ne – odevnu kombinaciju ili vrištanje u kamenjaru.

Miljana Momirović

Miljana Momirović je diplomirana ekonomistkinja i stručnjakinja za digitalni marketing kojoj je izražena strast moda i vizuelno izražavanje kroz odevne kombinacije. Višegodišnje iskustvo stekla je na lepotaizdravlje.rs, gde je razvila prepoznatljiv autorski glas za modno novinarstvo. Piše o modi sa osećajem za estetiku i pričom u pozadini svake kolekcije. Veruje da istinski stil počinje onog trenutka kada prestanemo da preslikavamo trend i počnemo da ga stvaramo na sebi svojstven, autentičan način. Zaljubljenica u minimalizam, francuski stil i detalje koji prave razliku.

Izvor slike: Marko Rupena

Nastavite da čitate

„Ljubav preobražava“ – vrednosti na kojima Jelena Blečić gradi umetnost

Umetnica koja je prikazala najnovije radove na samostalnoj izložbi “Salivanje snage”  govori o svojoj osetljivosti I ljubavi i otkriva kako se tuga i snaga mogu transformisati u prostor za rast i osvešćivanje, oslobađajući energiju koja pripada svima, a ne samo pojedincu.